PKS će posredovati između građevinaca i države - Cilj ublažavanje uticaja globalne krize na građevinsku industriju

Cene građevinskog materijala rastu od početka ukrajinske krize, pa građevinci najavljuju da će tražiti pomoć države jer ugovorene radove ne mogu da izvedu po cenama koje su dogovorili. Građevinska industrija u Srbiji priprema pismo kojim će se obratiti Privrednoj komori Srbije (PKS) za pomoć jer zbog astronomskog poskupljenja građevinskog materijala dosta otežano posluje.

Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS, kaže za Politiku da tržište beleži konstantan rast cena određenih materijala, pre svega čeličnih proizvoda i armatura. Primetan je rast cena građevinskih hemikalija, bitumena i bitumenskih emulzija, opekarskih proizvoda, drvne građe. Naravno, neizostavno je pomenuti rast cena energenata.

- Iz razgovora sa domaćim proizvođačima građevinskih materijala dobili smo informaciju da oni trenutno nemaju problema sa proizvodnjom i da rade bez problema, s obzirom na to da poseduju višemesečne zalihe sirovina – navodi Vuletićeva.

Prema njenoj oceni trajanje nestabilnosti ponude i cena građevinskog materijala teško se može proceniti. PKS je spremna da već tokom aprila bude domaćin sastanka izvođača građevinskih radova sa predstavnicima nadležnog ministarstva, izveštava Politika.

- Cilj ove inicijative je prevazilaženje posledica trenutne nestabilnosti tržišta građevinskog materijala, kao i identifikacija mehanizama za "aktuelizaciju cena" – naglašava Vuletićeva. Navodi da su poremećaji cena materijala, odnosno metala na svetskim berzama primetni od januara 2021. Od tada se cene konstantno menjaju sa manjim ili većim skokovima.

- Poremećaj cena građevinskih materijala i sirovina na globalnom tržištu bio je uzrokovan pandemijom virusa korona, ali su građevinske kompanije uspevale da prevaziđu nastalu situaciju uz pomoć odluka države i ekonomskih mera za ublažavanje negativnih posledica kovida na privredu - dodaje sagovornica Politike.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potvrđuju da ukrajinska kriza ugrožava lance snabdevanja, naročito građevinskim materijalom, što utiče na cene na globalnom tržištu.

Upitani da li će neki kapitalni projekti biti odloženi, politici su odgovorili da Vlada Srbije planski pristupa svim projektima od nacionalnog značaja (uključujući i obnovu i modernizaciju saobraćajne i komunalne infrastrukture) obezbeđuje njihovo stabilno finansiranje i realizaciju.

Sukob u Ukrajini doveo je do globalnog poremećaja tržišta hemikalija, neophodnih za proizvodnju cementa, prvenstveno gvožđe-sulfata i rastvora uree. Prema podacima PKS-a u cementarama u Srbiji ima zaliha za šest meseci.

Miroslav Gligorijević, generalni menadžer Titan cementare Kosjerić kaže da je sukob u Ukrajini doveo do poremećaja u snabdevanju mnogim sirovinama, a to se između ostalog odnosi i na pomenute hemikalije.

- Tražimo načine da prevaziđemo ove poremećaje i da osiguramo kontinuitet proizvodnje i sigurnost snabdevanja za naše kupce. Za sada nam to polazi za rukom i učinićemo sve da tako i ostane - navodi Gligorijević. Međutim, kriza u Ukrajini dodatno je istakla jedan drugi, dosta ozbiljniji problem koji postoji godinama, a to je nemogućnost korišćenja alternativnih goriva.

- Za razliku od druge dve domaće cementare i za razliku od glavnih konkurenata iz okruženja, Titan cementara Kosjerić nema dozvole za korišćenje alternativnih goriva, prvenstveno zbog blokade na lokalnom nivou. U ovom periodu krize, takvo ograničenje postaje ogroman problem, jer se raspoloživost fosilnih goriva smanjuje zbog globalnih poremećaja u snabdevanju. I tako smo, nažalost, svi zajedno došli u situaciju da je regionalna deponija Duboko zatrpana smećem i da su potrebna velika sredstva za njeno proširenje, dok se naše poslovanje nalazi u riziku da zbog krize ostanemo bez fosilnih goriva, a istovremeno nemamo mogućnost da rizike umanjimo korišćenjem alternativnih goriva - napominje Gligorijević.

- Brzim završetkom postupka izdavanja dozvola za korišćenje alternativnih goriva mi bismo znatno ublažili i postojeće i buduće poremećaje u poslovanju, a bez rizika po životnu sredinu i bez troškova za zajednicu - zaključuje Gligorijević za Politiku.