Šume Fruške gore odbijene za Uneskovu listu svetske baštine

Obrazloženje kojim se odbija nominacija, kako se navodi, svodi se na nepostojanje zaštitne, bafer zone oko lokaliteta Ravne i Papratski do.

Tu se, kako se podseća, obavljaju takozvane oplodne seče, a u stvari ne bi trebalo da se praktikuju. Preporuka je, kako se objašnjava, da se kao na Kopaoniku i Tari, primenjuje prebirno gazdovanje šumama.

- Prebirno gazdovanje je uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10% stabala, a u cilju omogućavanja kvalitetnog rasta cele šume - objašnjava Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Prema njenim rečima, za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodnim sečama se poseku sva stabla sa određene površine.

- Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore - napominje Arsićeva.

Prebirno gazdovanje se primenjuje u Nacionalnom parku Kopaonik, dok je u Nacionalnom parku Fruška gora zastupljena oplodna seča, zbog čega bi trebalo uskladiti gazdovanje zona koje se nalaze u režimima drugog i trećeg stepena zaštite.

Aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dušan Bređi istakao je kako su upravo u blizini lokaliteta Ravne i Papratski do primetili intenzivne seče šuma.

- Tamo se dešavaju intenzivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora. Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili - dodao je Bređi.

On ocenjuje da je zbog prekomernih seča u šumama Srbija izgubila istorijsku priliku da one postanu deo Svetske baštine prirode.

- Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča ‘aminovao’ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JP Nacionalni park Fruška gora - dodaje Beređi.

Vest o nominaciji bukovih fruškogorskih šuma objavljena je u domaćim medijima maja 2020. godine.

One su označene kao deo prekograničnog dobra "drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope", zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Poslednjih godina u domaćim medijima se dosta pisalo o masovnoj seči šuma na Fruškoj gori, a Novosađani su u jednom trenutku svoje omiljeno izletište počeli da zovu i "Fruška gola".