Kako novi Zakon o zaštiti potrošača vidi potrošačke organizacije?

Uvođenjem novog Zakona o zaštiti potrošača propuštena je prilika da se procedura zaštite potrošača Srbije podigne na viši nivo, rekao je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 28 (NKEU) Dušan Protić i dodao da poslodavci nedovoljno zadiru u proceduru mehanizama zaštite.

Povodom nedavno usvojenog Zakona o zaštiti potrošača u Narodnoj skupštini, čija primena počinje 20. decembra, članovi Radne grupe NKEU za Poglavlje 28, koju čine potrošačke organizacije, sastali su se na sednici koja je održana u Kući ljudskih prava u Beogradu.

Predstavnici potrošačkih organizacija su razmotrili i diskutovali o novim zakonskim rešenjima sa aspekta da li ona obezbeđuju unapređenje zaštite prava i interese potrošača u praksi, u odnosu na do sada važeća zakonska pravila i njihovu primenu.

Protić je za Tanjug rekao da promene dosadašnjeg zakona ne menjaju pravno stanje stvari, a opet, navodi on, iz perspektive dosadašnje prakse, ne uliva se poverenje da će promene Zakona bitno popraviti stanje zaštite potrošača.

- Poslovna kultura trgovaca u Srbiji nije usmerena u korist potrošača, već se ignorantski drže u odnosu na njih i uvek traže način da formalno izbegnu svoje obaveze - kaže Protić i dodaje da je na ovo teško uticati putem zakonodavstva jer su tu presudni tržišni i ekonomski mehanizmi.

Ali zato ističe da Zakon može da utiče na procedure, način sprovođenja i postupke zaštite potrošača.

- Postoji nekoliko mehanizama zaštite koji su do sada bili na snazi - formalni potrošački spor, inspekcijski nadzor i mehanizam kolektivne zaštite u upravnom postupku pri Ministarstvu trgovine. Na ova tri plana nema nekih bitnih novina, osim što se novim Zakonom jača mehanizam vansudskog rešavanja sporova, uvođenjem medijacije - naveo je Protić.

Uvođenjem ove novine obaveza trgovca je da učestvuje u medijaciji kada potrošač zahteva, a Protić objašnjava da je prvi korak potrošača, kada dobije odbijenicu za reklamaciju, da se obrati resornom ministarstvu bez pokretanja sudskog postupka.

Međutim, Protić smatra da je ovo nedovoljan korak za zaštitu potrošača i da je Zakonom trebalo agresivnije napasti mehanizme sprovođenja zaštite, kako bi sprečili trgovce da formalno pristupaju problemu.

Radna grupa, kaže Protić, je predlagala uspostavljanje potrošačkog obmudsmana - zaštitnika potrošača kao institucije, kojoj bi se svi od potrošača do trgovaca mogli obratiti, ali taj predlog, tvrdi, nije naišao na razumevanje donosioca zakona.

Predsednica upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić izjavila je za Tanjug da uvođenjem medijatora trgovac neće moći paušalno da odgovori na reklamaciju, već će morati da se odazove i argumentovano obrazloži odbijanje reklamacije.

Takođe, ona je navela da će odredbe koje se odnose na vansudsko rešavanje spora pred Ministarstvom trgovine i na medijaciju, stupiti na snagu u martu iduće godine.

- Trgovac će biti u zakonskoj obavezi da na svakom prodajnom mestu stavi obaveštenje da potrošac ima pravo na vansudsko rešavanje spora i ovo je jedna od glavnih dopuna Zakona za koju će se izraditi pravilnik do marta - kaže ona i dodaje da je medijacija postojala i ranije, ali da trgovac nije bio u obavezi da se odazove.

Kao još jednu prednost novog Zakona predsedniča upravnog odbora Unije ističe evidenciju potrošačkih sporova, koju će voditi sudovi i dostavljati Ministarstvu pravde na godišnjem nivou.

Objašnjava da će potrošači tako moći da potrošačkim sporom, u roku od 30 dana reše problem reklamacije, i ističe da je do sada bilo svega zanemarljivih 0,03% potrošačkih sporova, a da su se 85% problema rešavali telefonskim putem.

Perinčić je dodala da je glavna mana današnjeg sastanka to što niko iz resornih ministarstava nije bio prisutan, kako bi razmenili mišljenja i iskustva sa predstavnicima potrošačkih organizacija.

Takođe, navela je da u Srbiji ima 18 registrovanih organizacija koja se bave zaštitom potrošača, ali da svake godine novčanu nadoknadu i podršku od Ministarstva dobijaju iste organizacije.