Zakon o javnim nabavkama godinu dana posle - ima li napretka?

Izjava advokata Dušana Đorđevića da se četvrtina javnih nabavki u Srbiji sprovede bez raspisivanja javnog poziva, samo je potvrdila sumnje privrednika u ono što svi već znaju, a malo ko javno govori.

Proces javnih nabavki u Srbiji prvi put je zakonski regulisan 2002. godine. Ta regulativa delimično je izmenjena Zakonom o javnim nabakama koji je donet 20. decembra 2008, a koji je počeo da se primenjuje početkom 2009. godine.

Prema podacima Uprave za javne nabavke iz prve polovine 2009. godine u Srbiji se godišnje realizuje oko 250.000 javnih nabavki u vrednosti od 4 mlrd EUR.

Vrednost bruto društvenog proizvoda Srbije u 2009, prema procenama Ministarstva finansija, bila je 2.953 milijarde dinara ili oko 31,5 mlrd EUR. To znači da Srbija za javne nabavke izdvaja oko 13% BDP-a.

Kakvi su efekti Zakona godinu dana nakon primene, koji su nedostaci i problemi njegovog sprovođenja, ključna su pitanja zbog kojih je Advokatska kancelarija "Janković, Popović i Mitić" organizovala današnju (15. april 2010. godine) panel diskusiju na temu "Zakon o javnim nabavkama – transparentnost, efikasnost i konkurentnost".

Pored brojnih pravnika, na panelu su učestvovali i predstavnici nadležnih državnih institucija, javnih i privatnih kompanija koji se javljaju kao naručioci ili ponuđači u procesu javnih nabavki.

Transparentnost, konkurentnost, efikasnost

Jedna od novina Zakona je i pokretanje Portala javnih nabavki, koji bi trebalo da omogući veću transparentnost postupka, a što uz efikasnost i konkurentnost predstavlja osnovna načela celokupnog procesa.

Đorđe Novčić, advokat kancelarije "Janković, Popović i Mitić", čija specijalnost je privredno pravo, istakao je, međutim, da je portal nedovoljno lak za pretragu, i da on koji je njegov svakodnevni posetilac, teško može da dođe do neophodnih podataka.

Savetnik Uprave za javne nabavke Saša Varinac složio se da portal nije najefikasniji, što je posledica neodgovarajuće opreme, ali i kadra.

- Novi Zakon je znatno unapredio sistem javnih nabavki, što je i Evropska komisija napomenula u svojim izveštajima, ali i dalje postoji problem sankcija. Naime, mi nemamo razvijen mehanizam za sprovođenje sankcija prema onima koji prekrše taj Zakon - rekao je Varinac.

Državni revizor samo donekle može da pomogne, ali bi Komisija za zaštitu prava učesnika u procesu javnih nabavki bila još bolje rešenje. Članove te komisije Parlament još nije izabrao, niti je ona dobila status nezavisne institucije, stav je Varinca.

- Zbog toga, nemoguće je govoriti o tome koliko je Zakon efikasan sve dok nadležne institucije za njegovo sprovođenje ne rade punim kapacitetom – dodao je Varinac.

Ko sastavlja javne pozive?

Efikasno sprovedena nabavka ne podrazumeva samo postignutu najnižu cenu za potrebnu robu ili usluge, već i vreme njenog sprovođenja, kao i mnoštvo drugih okolnosti koje se u ugovoru mogu naći.

- U Srbiji je nerazvijena praksa pisanja javnih poziva. Često nisu jasno definisana pravila učestvovanja, što kompanije ponuđači mogu da koriste. Zato javne ustanovo o tome moraju da vode više računa, jer što traže to i dobiju – kaže savetnik republičke Uprave za javne nabavke.

Sve javne nabavke moraju biti predviđene godišnjim biznis planom i za njih mora biti predviđen deo budžeta preduzeća ili institucije. Otuda, ostaje nejasno, kako to da se na javne nabavke potroši više novca od planiranog, na šta je prisutnima skrenuo pažnju advokat Novčić.

Ilija Tripković, direktor zdravstvenog centra Valjevo, koje opslužuje oko 200.000 stanovnika kolubarskog okruga, rekao je da su oni pored izdataka iz budžeta od 2,3 milijarde dinara, značajne nabavke sproveli kroz kredite i donacije koje strane institucije realizuju preko Ministarstva zdravlja. Taj budžet je oko 1 mlrd EUR, a najviše je nabavki sproveo USAID.

Međutim, kako kaže Tripković, tada je ceo postupak u nadležnosti tih institucija i Zdravstveni centar ne može da učestvuje u izboru modela neophodne opreme. Problem nastaje onda, kada tu opremu treba servisirati, jer se u tim postupcima kao pobednici tendera uglavnom javljaju kompanije koje nisu umnogome prisutne na tržištu Srbije.

Da bi smanjili troškove u Centru su deo obaveza (vešeraj, prevoz bolesnika) pokušali da "autsorsuju" na privatne kompanije, ali su ih tada usluge stajale tri puta skuplje.

A šta kažu ponuđači?

Direktor kompanije "Fresenius Medical Care", najvećeg proizvođača dijalizne opreme, Aleksandar Babac smatra da transparentnost u procesu javnih nabavki mora da se posmatra u širem kontekstu, te da neće biti transparentih nabavki dok ne postoje transparentni društveni odnosi.

Posebno spornim , Babac smatra član 10 novog Zakona, koji predviđa da učesnik tendera može da do podataka o procesu i konkurentima dođe samo na Sednici javnog otvaranja ponuda. Kako je Babac istakao, problem je što je i tada dozvoljen uvid samo u podatke koji se nalaze u zapisniku (ime ponuđača, visina ponude,..), ali ne i u podatke o tome da li "konkurent" ispunjava sve uslove konkursa, što je osnova transparentnosti postupka.

Babac je skrenuo pažnju i da mu nije jasno zašto u Srbiji ne postoje različiti uslovi za sprovođenje nabavki, rangiranih po visini finanijskih sredstava izdvojenih za njih.

- Ne mogu isti uslovi da važe ako nabavljate olovku i ako pravite autoput – zaključuje Babac.

J.Đ