Brže do izvršenja sudske presude

(Nata Mesarović)

Nacrt Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim bi konačno trebalo da se skrati put od dobijene izvršne isprave do sprovedenog izvršenja i konačnog ostvarivanja prava, naći će se u skupštinskoj proceduri u martu. Novi zakon, na kom je rađeno protekle dve godine, obezbediće brzo i efikasno izvršenje sudskih odluka u građanskim i privrednim postupcima. Njegova glavna novina je sistem dvojakog načina izvršenja sudskih odluka, odnosno uvođenje privatnih profesionalnih izvršitelja, objašnjeno je na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba na kom je o reformi srpskog pravosuđa govorila Nata Mesarovića, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije.

Mesarović je naglasila da reforma pravosuđa u Srbiji, koja je sprovedena krajem decembra 2009, a zaživela u januaru 2010. godine, podrazumeva set novih pravosudnih zakona među kojima su Zakon o sudijama, Zakon o visokom savetu sudstva, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima, nadležnosti i organizaciji sudova. Mesarović je podsetila i na stvaranje nove mreže sudova u Srbiji.

Novom mrežom pravosudnih organa, 138 opštinskih sudova biće reorganizovano u 34 osnovna, a organi za prekršaje biće reorganizovani u 44 suda za prekršaje, koji će činiti deo sudske vlasti.

Predviđeno je formiranje i Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nadležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, privredni apelacioni sudovi, prekršajni, viši prekršajni i Upravni sud.

Biće formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na koje će preći deo nadležnosti okružnih sudova.

U istoj zgradi, u Nemanjinoj ulici broj 9 u Beogradu, radiće Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni, Privredni apelacioni i Upravni sud.

S presude na dela

Srbija je po efikasnosti izvršenja sudskih presuda među poslednjim zemljama u Evropi, sa svega 5% namirenja. Stepen uspeha izvršenja sudskih odluka je na znatno nižem nivou nego u zemljama regiona i drugim zemljama Evrope. Sa praktične tačke gledišta, nemogućnost izvršenja sudske odluke suštinski obesmišljava tu odluku, ali i čitav sudski postupak. Rezultat je negativan uticaj na privredu na svim nivoima - ometa se ukupan ekonomski razvoj i odbijaju strani ulagači jer se investitorima ne garantuje mogućnost da sačuvaju svoja ulaganja, mala preduzeća ne mogu da naplate dugove od velikih firmi koje koriste svoja sredstva da odlože ili izbegnu naplatu, a porodice ne mogu da dobiju kredite pod razumnim uslovima.

U izveštaju "Doing Business 2010", Svetska banka navodi da je u Srbiji za izvršenje potrebno 635 dana, što nas dovodi na 23. mesto od ukupno 27 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije obuhvaćenih ovim izveštajem. Rezultati istraživanja koje je sproveo Program za reformu stečajnog i izvršnog postupka (BES), koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), ukazuju da više 73% preduzeća "nikada ili retko" koristi sudske mehanizme za naplatu dugovanja. Pored toga, analiza reprezentativnog uzorka predmeta u trgovinskim sudovima pokazala je da je stopa naplate manja od 5%, a da prosečna starost predmeta izvršenja prelazi 500 dana, uprkos činjenici da sud rešenje o izvršenju donese za manje od 20 dana.

Analize uzroka ovakvog stanja pokazale su da presudan, negativan uticaj na funkcionisanje sistema ima činjenica da je broj izvršitelja nedovoljan i da Srbija ima premalo sistemskih resursa u odnosu na sve veći broj predmeta. U Trgovinskom sudu u Beogradu, na primer, tek devet izvršitelja vodi oko 25.000 novih predmeta godišnje, što znači da svaki izvršitelj dobija od 200 do 300 novih predmeta mesečno. Izvršitelji nemaju ni adekvatnu obuku ni opremu, a ne postoje ni podsticaji da svoj posao obavljaju uspešno. Ovakvi uslovi svakako mogu pomoći da se objasni zašto je prosečna starost zaključenih i tekućih predmeta izvršenja u trgovinskim sudovima i dalje oko 500 dana, uprkos tome što sudije donose rešenja o izvršenju u roku od 10 do 17 dana od pokretanja predmeta.

Profesionalni izvršitelji

Rešenje problema je, po mišljenju predstavnika nadležnih insitucija, uvođenje nove pravosudne profesije koja postoji u više 70% evropskih zemalja, a to su profesionalni izvršitelji. Kako je ranije najavila ministarska pravde Snežana Malović na svakih 30.000 stanovnika trebalo bi da bude po jedan izvršitelj, što znači oko 70 privatnih izvršitelja samo u Beogradu, a zavisno od potrebe, broj izvršitelja moći će da bude povećan.

Privatni izvršitelji obavljaće značajne poslove koje su ranije obavljali sudski izvršitelji i da se zato od njih očekuje stručnost i efikasnost. Istakla je da će oni "dobijati određenu nagradu" od onih koji ih angažuju, ali će i odgovarati svojom imovinom za štetu koju, eventualno, pričine svojom krivicom.

Ovakvi sistemi podrazumevaju dobro obučene i licencirane profesionalne izvršitelje koje nadziru Ministarstvo pravde i sudovi. Budući da profesionalni izvršitelji koriste svoja sopstvena sredstva za rad i ostvaruju zaradu iz onoga što naplate, umesto da primaju platu iz budžeta, ovaj sistem predstavlja rešenje bez izdvajanja dodatnog novca, a istovremeno rezultira stopom naplate između 30% i 40% - kao što pokazuju podaci iz zemalja u okruženju.

Profesionalni izvršitelji u Evropi i zemljama u okruženju rade u skladu sa ovlašćenjima za sprovođenje izvršnih radnji koja im daje državno telo, i to uglavnom Ministarstvo pravde. Za njih važe strogi kriterijumi za sticanje licence, među kojima su i diploma pravnog fakulteta, višegodišnje stručno iskustvo, stručni ispit, pohađanje inicijalne obuke, posedovanje sredstava za opremanje kancelarije, izrada biznis plana i posedovanje osiguranja od profesionalne odgovornosti.

Odgovornost profesionalnih izvršitelja obezbeđuje se kroz angažovanje Ministarstva pravde i sudova: izvršitelji moraju da se pridržavaju strogog kodeksa profesionalnog ponašanja (čiju primenu sprovodi državno telo koje izdaje licence) kojim se propisuje kada i kako mogu da rade, parnična i krivična odgovornost u slučaju nepropisnog ponašanja, a postoje i redovne kontrole evidencije i računa svakog profesionalnog izvršitelja.

Iskustva zemalja u okruženju sa profesionalnim izvršiteljima

Podaci iz zemalja u okruženju koje su usvojile profesionalni sistem izvršenja (Makedonija, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Mađarska) pokazuju da je došlo do značajnog povećanja u rezultatima rada sistema, uz vrlo malo ili čak nimalo ulaganja iz državnog budžeta. U Bugarskoj je stopa naplate skočila sa manje od 10% na 29%; u Makedoniji je ova stopa porasla sa 18% na 39%, dok u Mađarskoj sadašnja stopa naplate potraživanja iznosi 39%. Uz to, ispitivanje sistema usvojenih u zemljama u okruženju pokazalo je da su primenom ozbiljnih mehanizama kontrole profesionalni izvršitelji u velikoj meri sprečeni da zloupotrebljavaju dužnike. Stručnjaci takođe smatraju da je stvaranje pouzdanog sistema izvršenja smanjilo potražnju za drugim, nelegalnim oblicima izvršenja. Štaviše, stručnjaci iz Makedonije i Bugarske navode da je od uvođenja delotvornijeg sistema profesionalnih izvršitelja porastao broj dužnika koji dobrovoljno ispunjavaju svoje obaveze.

Na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba govorili su i Srečo Jadek, partner i osnivač slovenačke advokatske kancelarije "Jadek & Pensa", Mihajlo Prica, partner i osnivač srpske advokatske kancelarije "Prica & Partner" i Aleksandar Mančev, iz advokatske kancelarije "Prica & Partners" koji je prisutne upoznao sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji