Prave venecijanske maske za karnevale - paraplegičari u Šapcu osnovali neobičnu radionicu

Zbog teške finansijske situacije i nemogućnosti da pronađu sigurne prihode, Udruženje paraplegičara u Šapcu osnovalo je radionicu u kojoj se proizvode venecijanske maske. Za maske koje rade ovi ljudi čulo se i preko granica Srbije, a zlatno priznanje za njihov rad stiglo im je i od Federacije evropskih karnevalskih gradova.

- Kada nam je prošle godine predloženo da bismo mogli da pravimo venecijanske maske i da se na taj način uključimo u organizaciju "Čivijade", bili smo sumnjičavi. S nevericom smo gledali na sve to, ali kada su urađene prve, ovako lepe unikatne maske, situacija počela da se menja - priča Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga.

A kada je prva maska bila urađena Raduško Janković, koordinator za kulturu u Udruženju paraplegičara, tu masku je uramio, a kada je tako kompletiranu pokazao autorima, nestala je svaka nedoumica oko osnivanja radionice. Deset članova potom se prihvatilo posla, tako da je za svega nekoliko meseci u ovoj radionici stvoreno 50 venecijanskih maski. Pozivi za izložbe, pričaju u ovom udruženju, stižu sa svih strana, pa će ove godine biti veoma aktivni.

- Sada pripremamo izložbu koja će biti postavljena u Sremskoj Mitrovici. Zvali su nas da dođemo u Loznicu, Vrnjačku Banju, Požarevac, a pre neki dan stigla nam je ponuda za izložbu i iz Slovenije - priča Raduško Janković i ističe da im je Henri van der Kron, predsednik Evropske federacije karnevalskih gradova, prilikom posete Šapcu, u septembru prošle godine, rekao da bi to što paraplegičari ovog grada rade trebalo da bude prikazano i van granica Srbije.

Trenutno se radionica za venecijanske maske organizuje jednom nedeljno. Ovo teško pada članovima jer na ovom mestu mogu da pronađu utočište od svakodnevnih briga. Muškarci su angažovani na grubim radovima, što podrazumeva izlivanje kalupa i šmirglanje, dok su žene zadužene za oslikavanje i ukrašavanje.

- Svaka od ovih maski je unikatna. Nemamo mogućnost da uradimo dve iste, jer sve zavisi od emocija u datom trenutku. Kada sam ovde, kao da sam u nekoj drugoj dimenziji, vreme staje i, da budem iskrena, ne ide mi se kući - priča Draga Dunđerski i dodaje da joj je u proseku potrebno sedam sati da uradi jednu masku.

Uz podršku sugrađana i ljubitelja umetnosti koju dobijaju svakodnevno, motivaciju ovim ljudima daje i nada da će svojim angažovanjem privući više donatora kako bi udruženje paraplegičara najzad moglo da kupi sopstveno vozilo.

- Venecijanske maske koje se ovde prave nisu na prodaju već ih poklanjamo donatorima. Na taj način smo dobili dizalicu i platformu. Sada se nadamo kombiju kojim će biti rešen jedan od naših najvećih problema, a to je prevoz članova udruženja - priča Slaviša Savić.

Uskoro i u prodaji

Od 45 članova Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, samo dvoje ima stalno zaposlenje. Unikatne predmete do sada su samo izlagali na izložbama, a nadaju se da će vremenom maske početi i da prodaju, kako bi obezbedili novac za opstanak Udruženja i članove kojima je ovo za sada jedini posao.

(Napomena: tekst jer u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 18.01.2010.)