Zarada nije glavni motiv za ostanak - Kako veliki privrednici regiona razmišljaju o motivisanju zaposlenih i širenju kapitala

Na panelu su učestvovali Aleksandar Marković, generalni direktor Metalac grupe, Dejan Turk, generalni direktor Vip mobile i A1 (Srbija i Slovenija), Petar Ćorluka, direktor Violete iz Gruda i Svetozar Janevski, predsednik UO makedonskog Tikveša.

- Nastojimo da stvorimo ambijent u kome ljudi vole da rade - poručio je Turk. - Poverenje se gradi i stvar menadžmenta je kako će upravljati u cilju boljeg poslovnog ambijenta za zaposlene. Mi smo obezbedili vrtić za decu zaposlenih i to je jedan od načina kako smo im izašli u susret.

Turk je istakao i problematiku Slovenije najpre u privlačenju radnika, a onda i izazovu da te radnike sada i zadrže.

- Slovenija se prva u regionu suočila sa ovim problemom. U jednom momentu nije bilo poštara, a sad ih je 900 iz regiona. Ima puno inicijativa kako privući radnu snagu u Sloveniju, od poštara do doktora. Međutim, porezi na plate su veliki, čak idu i do 70%, pa onda mnogi gledaju da idu dalje iz Slovenije. Zato je izazov naše zemlje da radnike koje je uvezla sada i zadrži - naveo je Turk.

Neke stvari treba predvideti i preduhitriti, poručio je glavni čovek Violete, Petar Ćorluka.

- Ako predvidimo neke stvari, rešenja su uvek na vidiku, a mi se u Violeti trudimo da predvidimo situacije, baš kakva je i ova sa trendom zadržavanja radnika. Želimo ambijent koji je motivišući za zaposlene. Kada investiramo u robote, povećava se produktivnost, a onda radnici ne rade neke obične poslove. Nove tehnologije stvaraju radna mesta, ali se mora raditi na edukaciji i prekvalifikaciji. Školstvo je takvo kakvo jeste, i ne možemo očekivati da mladi dođu iz škole poptuno spremni za posao. Moramo puno da uložimo u obuku i edukaciju, i motivišemo ih. Ali oni će biti motivisani ako znaju da je kompanija spremna na širenje, investiranje i otvaranje drugačijih radnih mesta, onih koji ranije nisu postojali. Violeta sarađuje sa srednjim školama, ulažemo u praksu mladih i to nam se višestruko vraća. Ako budemo tako razmišljali, radnici će dolaziti kod nas.

Ne očekuju, kaže Ćorluka, nikakvu pomoć države, i kad ne očekuju, ne mogu ni biti razočarani.

- Oslonjeni smo sami na sebe. Firma raste i mislimo da ćemo još više ulagati. Sada su nam stigli inženjeri iz Indije i pomažu našim inženjerima - poručio je Ćorluka.

Iskustva makedonske privrede preneo je predsednik uprave vinarije Tikveš, Svetozar Janevski, koji je istakao problem sa kojim se sve privrede suočavaju u regionu - nemaju radnike koji bi radili na selu.

- Dugo godina smo stvarali kadrove kao po kalupu, te danas imamno mnogo lidera i menadžera, a nemamo agronoma, te ih uvozimo iz južne Afrike. U našem regionu, i da im ponudite platu od 3.000 EUR, jednostavno ne možete naći inženjera agronomije, a naša najveća prilika je poljoprivreda.

Sistemski je, kaže, kasno da rešavamo.

- Nikad zajednički u regionu nismo razmišljali dugoročno. Imamo partitokratije u našim državama i to ima svoje posledice. Moramo znati šta će biti za pet godina i raditi na tome - rekao je Janevski.

Ima li motivacije za jačanje kapitala i nove investicije?

Kada se na momenat odmaknu od brige o zadržavanju i motivisanju zaposlenih, privrednicima je svakako veliki izazov uploviti u nove investicije, ojačati kapital, pridobiti nove kupce, ulagati u segment koji do tada možda nije bio core biznis.

U Srbiji, kako kaže, Aleksandar Marković, direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, kao da vlada frustracija o podeli na domaće i strane investitore, tj. ko ima više povlastica.

- Sve su to investicije, odakle god dolazile. Svi bi ipak trebalo da budu pod istim uslovima. Svako ko ima dobar biznis plan investiraće bez obzira na subvencije. Postoje frustracije da niste u istom položaju kao oni koji dođu iz inostranstva i imaju subvencije. Nije bitno je li domaća ili strana investicija, ali morate stvoriti ambijent da privrednici imaju motiv za ulaganje... Ako prilagodite propis da strani investitor bude oslobođen carine na uvoz opreme iz npr. Koreje, a taj isti propis ne možete primeniti za domaće firme, onda je to nonsens. Treba razmišljati o svakom investitoru.

Kapital traži plodno tle, i ako je okruženje nepovoljno, on ide dalje, poručio je Dejan Turk.

- U Srbiji se spremamo za investiranje u 5G mrežu i verujemo da će biti povoljan ambijent da se krene u to. Kada ste deo velike grupacije, kao što smo mi, onda morate imati dobre argumente zašto da deo novca grupe baš dođe u zemlju u kojoj poslujete. U našoj grupi je 25 zemalja, milijarde su ograničene i jasno se mora obrazložiti gde ide koja količina novca - pojasnio je Turk.

Turk je istakako da će se u budućnosti dosta nade polagati u saradnju operatera, i da će sebičnost morati da se odstrani.

- Ako cena licenca ne bude visoka, imaćemo više novca za ulaganje.

Violeta je, kaže Ćorluka, pokazala da se iz malog mesta može boriti sa jakom konkurencijom.

- Mi smo navikli na svakakve scenarije i ne očekujem ništa dobro od države. Violeta je jedini proizvočač pelena u regionu i bori se sa konkurentom čiji je godišnji globalni marketinški budžet 10 mlrd USD. Ali, ako se fokusirate na razvoj svog biznisa, uspećete. Ako gledate šta sused radi i ako ga kopirate, nećete učiniti dobro ni sebi ni njemu.

Entuzijazam i vera da se može uspeti je ključ za sve, poručuje Ćorluka.

- Violeta je uložila u hotel u Sarajevu i već četiri godine imamo najbolje ocene na Bookingu. Ulaganje u hotel je došlo slučajno, kada smo dug pretvorili u dobar posao. Planiramo i dalje da ulažemo u turizam. Mislim da je BiH otvorena za strane investicije, ali niko neće da investira jer je smatraju trusnom zemljom. Ne slažem se s tim, mislim da se u BiH može dobro živeti.