Cena bagremovog meda dostigla 1.000 dinara zbog nestašice

Cela Srbija je bogata bagremom, ali postoje područja za koja bi bilo poželjno da dobiju i zaštićeni status. Bojan Ilić iz sela Trska kod Rače Kragujevačke svoje košnice ne mora da seli kada bagrem procveta, jer je ovo područje bogato tom pašom.

Ilić kaže da su, osim Rače, okolina Šapca i planina Cer poznate po bagremu, kojeg ima i u Deliblatskoj peščari.

- Što se tiče čistoće, najbolji je bagremov med iz nekoliko sela u okolini Rače. To su sela Trska, Miraševac, Sipić, Vučić, Borci i jedan deo Krčmara. Bagremova paša je kod nas stacionarna i nigde ne selimo pčele u to vreme. Zagađenost u ovom delu Srbije je veoma mala, skoro da je i nema, kao ni prskanja pesticidima i insekticidima. Jednostavno kod nas nema trovanja pčela - kaže Ilić.

Rača je pre nekoliko godina odabrana za izgradnju fabrike meda, koji će se odatle izvoziti dalje.

Ilić kaže da se u maju brežuljci bele od cvetanja bagrema, kog ima u izobilju. Kada pčelari iz Rače žele neku drugu vrstu meda, oni za livadsku pašu košnice sele na obližnji Rudnik, ili Zlatibor i Zlatar, a u Vojvodinu za lipov i suncokretov.

- Bagremov med je često redak i veoma tražen, jer treba dosta parametara da se poklopi. Savez pčelarskih organizacija Srbije je, recimo, ove godine proglasio elementarnu nepogodu u toku cvetanja bagrema, pa je i cena tog meda ove godine dostigla 1.000 dinara i retko može da se nađe. Bagrem je odlično cvetao, ali je vreme bilo hladno i pčele nisu izlazile - pojašnjava Ilić.

Duško Fijatović, dugogodišnji pčelar iz Niša slaže se da je Srbija bogata bagremom:

- Kada u proleće idete auto-putem od Niša do Beograda videćete da se sve beli od bagremovog cveta. Razlika je samo u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja. Što je bagrem na nižoj nadmorskoj visini, on ranije cveta, a na većim visinama je druga, pa čak i treća paša. Zbog toga se i sele košnice da bi pčele što duže uzimale bagremov nektar.