Porodična firma Krokoline iz Beograda predstavila dečju modnu liniju na sajmu mode u Londonu

Sajam "Pure London" u Velikoj Britaniji bio je dobra prilika za srpske tekstilce da pokažu šta znaju i umeju. Uz pomoć Privredne komore Srbije i švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO) među ovogodišnjim učesnicima iz Srbije, bila je i porodična firma Krokoline iz Beograda koja se bavi proizvodnjom dečje garderobe.

Za ovaj sajam, koji je održan krajem jula, firma Krokoline je pripremila potpuno novu kolekciju, koja je delimično predstavljena i domaćem tržištu a reakcije na kolekciju su bile - na obostrano zadovoljstvo.

Branislava Vrbica dizajnerka i direktorka ove firme za eKapiju kaže da su i ostale firme učesnice kao što su Boa i Amibo iz Arilja, uz Krokoline, ostavile odličan utisak u Londonu a da je srpska roba bila posebno zapažena među posetiocima.

- Izlagači iz Srbije su po drugi put izlagali na ovom sajmu, tako da smo kao proizvođači još nepoznati ovom tržištu. Ali to nimalo nije umanjilo našu prezentaciju niti reakciju posetilaca, koji su oduševljeno reagovali na dizajn, dezene i kvalitet izrade srpske robe – govori Vrbica.

Kako kaže, sajam u Lodonu, je dobra prilika da srpski rad i proizvode pohvale i neka najveća imena u modnoj industriji.

- Po meni, apsolutno svaka firma u Srbiji koja se iole ozbiljno bavi tekstilom, mora da nađe način da ode na neki od sajmova, da li u studijsku posetu ili kao izlagač. Potrebno je da se vidi šta i kako ljudi u svetu rade i da se duh svetske mode, naročito dečije, donese u Srbiju. Van našeg područja, u Evropi, a i šire, pamučna haljinica je nešto što nosi svaka devojčica, a ne šljokice, poliesterski kič sumnjivog porekla koji je u poslednjih pet godina preplavio domaće tržište – kaže Vrbica.

Odlazak srpskih tekstilaca potpomogli su Privredna komora Srbije i program SIPPO, uz čiju podršku i edukativne marketing radionice, firme iz Srbije su spremno otišle u London.

Priča porodične firme Krokoline počinje 1999. godine. Prvobitna delatnost firme su bili ručno izrađeni predmeti od kože. Međutim, sticajem okolnosti 2008. godine, uz nesebičnu pomoć porodice, vođena svojim dečjim snom, Branislava Vrbica pravi prve uzorke haljinica za devojčice.

- Sve ono što sam radila, od početka pa do danas, rezultat je velike predanosti radu, učenju i ogromnom odricanju. Uspeh, ako se to može tako nazvati, je došao postepeno. Nisam htela da odustanem od svojih snova zato što se stvari ne odvijaju brže. Naprotiv, znala sam da je to ispravan put i da zrno po zrno uvek daju pogaču.

Kako kaže, na putu do ostvarenja sna je bilo i dosta tzv. "početničkih" problema, ali želja da pravi lepe haljinice za devojčice bila je jača od bilo kog problema.

- O poslu gotoro da ništa nisam znala, ali sam zato žudela da naučim svaki njegov segment. Sve je rađeno u stanu, a šabloni su vađeni iz Burdi, i nisu bili prilagođeni serijskoj proizvodnji. Kupovala sam po dvadesetak metara materijala, a šivare koje imaju od 10 do 15 šivača su mi šile po dvadesetak haljinica različitih dezena i veličina. Zaista nije bilo lako. Najveća inspiracija mi je uvek bila i ostala moja ćerka, a to se može videti i po ponudi naših proizvoda. To su prvo bile haljinice samo za svečane prilike za jednogodišnje i dvogodišnje devojčice, a sada, posle jedanaest godina, mi stvaramo savršenu garderobu za devojčice svih uzrasta – govori za naš portal Vrbica.

Pored haljinica, Kroko danas proizvodi majice, suknjice, kišne mantiliće, kaputiće, trenerke za devojčice, a proizvodi ove firme mogu se naći na teritoriji cele Srbije, delimično Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

- Zahvaljujući dobrim saradnicima, što bi popularno rekli "timu", uspevamo da iz sezone u sezonu budemo drugačiji i bolji, što ponekad zna da bude teret, jer sebi iznova postavljamo nove izazove. Ali, povratne informacije od kupaca su nam najbolja potvrda da dobro radimo i da treba da nastavimo našu priču - kaže Vrbica.

Kada je u pitanju domaća, ali i strana konkurencija, Vrbica kaže da, osim toga što su domaći proizvođači konkurenti jedni drugima, srpski tekstilci se susreću i sa svetski poznatim brendovima kojima moraju da pariraju. Dodatno, uvoz sirovina "diže" cenu proizvoda što im otežava prodaju među sprskim kupcima.

- Na veliku žalost, kao domaći proizvođači nemamo niti jednu povlasticu ili beneficiju, već konstantno imamo nove i nove namete. To su pre svega neka pravila koja je propisala država, a kojima ne podležu inostrane firme. Svesni smo mi da je to zbog otvaranja vrata velikim brendovima da dođu na naše tržište, ali nije nam jasno kako bolje uslove od nas imaju čak i oni koji trguju robom sumnjivog porekla i uvoze je nelegalnim putevima.

Većinu sirovina moramo da uvozimo i na taj način poskupljujemo dodatno proizvod i teško možemo da budemo konkurentni sa cenama inostranoj robi koja je lošijeg kvaliteta, ali je domaći kupac zbog slabe platežne moći pre kupuje – ističe Vrbica.