"Dun&Bradstreet": Srpska ekonomija stabilizovana, ali i dalje slaba i rizična

"Dun & Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u oktobarskom izveštaju Srbiju i dalje svrstava u zemlje visokog rizika sa dodeljenim rejtingom DB5a. Odraz relativno slabog trgovinskog okruženja su slabe zarade i ograničeni pristup kompanijama ka novim pozajmicama, kao i posebna opreznost u davanju garancije prilikom produženja kredita, navela je bonitetna kuća "Rating", koja ekskluzivno zastupa interese bonitetne kuće "Dun & Bradstreet" za područje Srbije i Crne Gore.

Po istraživanju Svetske banke o poslovanju po zemljama "Doing business 2010" Srbija je na 88.-om mestu od ukupno 183 posmatrane države u pogledu jednostavnosti poslovanja (nepromenjeno u odnosu na prethodno istraživanje). Srbija je najlošija u delu koji se odnosi na izdavanje građevinske dozvole (174 mesto), plaćanju poreza (137), upisu imovine (105), sprovođenju stečaja (105) i Ugovora (97). Po ovom istraživanju veoma povoljno za Srbiju u odnosu na druge zemlje je dostupnost kreditnih informacija kao i napori koji se ulažu u preispitivanje pravila nad vlasništvom komercijalnog i industrijskog zemljišta čime bi se investitorima olakšalo dobijanje građevinskih dozvola.

Misija MMF-a u Srbiji zadnje nedelje avgusta dala je ohrabrujuće znake da ekonomski i finansijski pad može biti ublažen. Iznos od 2,9 milijardi eura "stand-by" aranžmana (koji je Fond ranije ove godine odobrio) je dobro raspoređen i ispunjena je većina kriterijskih performansi izuzev fiskalne politike. MMF se složio sa zahtevom Srbije da se poveća granica deficita od 3% na 4,5%BDP-a, ali će u oktobru proceniti da li Srbija dovoljno preduzima da zadrži deficit; tek tada će odlučiti da li obustaviti ili ne drugu i treću tranšu kredita.

D&B analitičari smatraju da su se ekonomski izgledi stabilizovali, ali da je opšti pogled na ekonomiju i dalje slab i da negativni rizici preovlađuju. Realni BDP u prvom kvartalu je opao za 3,5% u odnosu na isti period prošle godine, dok je industrijska proizvodnja u periodu januar-jul opala za 17,2% u odnosu na isti period prošle godine. Pozitivno je što je u padu industrijskih pokazatelja isključeno nivelisanje i finansijski propusti su značajno smanjeni zbog ranije podrške MMF-a koja je pomogla da se očuva finansijska stabilnost. Banke su ostale zdrave, s obzirom da su strane banke, vlasnici skoro celog finansijskog sektora, nastavile da podržavaju svoje poslovanje u Srbiji, obarajući spoljni dug i obezbeđujući adekvatni nivo kapitala i likvidnosti. U periodu januar-jul platni deficit je opao 74,8% izraženo u US dolarima na međugodišnjem nivou, uprkos značajnom padu izvoza, ali i smanjenoj domaćoj potražnji i nižim cenama što je dovelo do velikog smanjenja uvoza. Ovo je pomoglo da se sačuvaju devizne rezerve i ublaži pritisak na dinar (koji je opao u odnosu na US dolar za skoro 55% od sredine 2008 do marta 2009). Medjutim, povratak na označeni rast je neizvestan čak i u 2010-oj godini, a strane investicije i pozajmice (ključni pokretači potrošnje i investicija do 2008) će ostati smanjene dok će se nezaposlenost rapidno povećavati. Blagi oporavak potražnje u EU, gde ide više od polovine srpskog izvoza, neće biti dovoljan da ovo promeni.

U međuvremenu, vlada je odbacila dodatno povećanje poreza i obećala da će smanjiti troškove i preduzeti sveobuhvatne reforme javnog sektora (naročito penzija, obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja i raznih subvencija) kako bi ograničila budžetski deficit, rekavši da se on može smanjiti ukidanjem do 14.000 radnih mesta u javnom sektoru. Iako se analitičari slažu da je za očuvanje zdravlja javnih finansija i drugih javnih sektora reforma važna za dugoročne ekonomske izglede, u D&B-u veruju da je insistiranje MMF-a na smanjenju deficita malo preterano s obzirom na datu ekonomsku situaciju. U svakom slučaju malo je verovatno da će MMF povući svoju podršku Srbiji, čak i ako se država striktno ne pridržava ciljnih deficita.