Džanarika je rodna i isplativa - Dobra za rakiju i kao baza za sokove

Voće koje retko podbacuje i ima dobru cenu je džanarika ili ringlov. Ipak, kod nas nije mnogo zastupljena u plantažnom gajenju. Najviše se gaji u selima na području Osečine, na oko 100 hektara.

- Retke su godine da ne rodi, veoma je otporna na bolesti i štetočine, pa je lakša za gajenje u odnosu na druge kulture, a tražena je u prerađivačkoj industriji. Maksimalan rod po stablu može da bude i 100 kilograma. Plodovi su veoma slatki i mogu da dostignu veličinu kajsije - kaže za Blic Borivoj Jančić iz sela Lopatanj.

Ovaj voćar je pre šest godina podigao zasad od 800 stabala džanarike.

Rod stiže u periodu kada prolazi višnja, a počinje berba maline. Ove godine otkupna cena po kilogramu je 12 dinara.

- Kod ovog voća nema mnogo ulaganja, a drvo može da se eksploatiše narednih 30 godina. Trenutno sve količine predajemo za industrijsku preradu - kaže Jančić, koji planira proizvodnju rakije za pet godina, kada zasad dostigne maksimalan rod.

Prema rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo, u Srbiji se najviše gaji krimska žuta sorta:

- Otkupljuju je prerađivači, jer se koristi kao baza za sokove i za proizvodnju rakije. Krupna je i laka za berbu. Trebalo bi je orezivati, naročito u prvim godinama.

Zbog bujnosti stabala, džanariku je potrebno saditi od 350 do 400 stabala po hektaru.