U Srbiji ima oko 24.000 fantom firmi - zamerke i predlozi privrednika Vladi Srbije

Srpski privrednici nisu osetili nikakvu vajdu od prvog paketa mera Vlade za suzbijanje ekonomske krize. Čak i firme koje su uzele subvencionisane kredite dižu glas jer je to nedovoljno za izvoznike. Ipak, najgore je u celoj priči što većina preduzeća uopšte nije mogla da konkuriše za jeftinije kredite zato što je uslov bio da ne daju otkaze, a i saplitali su ih loši bilansi. Ovo pokazuje anketa Privredne komore Srbije obavljena među preduzećima, na reprezentativnom uzorku.

Privrednicima smetaju "statističke igre" izvršne vlasti kada je u pitanju zaposlenost. U prosečan broj zaposlenih u oktobru prošle godine bili su uračunati sezonski radnici iz poljoprivrede i građevinarstva, kojima firme daju otkaz i ako podignu kredit za likvidnost čiju kamatu subvencioniše država - ne može se dokazati da je održan prosečan broj zaposlenih iz pomenutog meseca.

Kad je reč o podsticanju novog zapošljavanja, u ovoj obimnoj anketi, samo tri preduzeća su iskoristila ovu meru, a najveća im je boljka što na tržištu rada nema kadrova sa posebnim znanjima i veštinama pa će ubrzo masovan problem postati: kako supstituisati stručnjake koji odu u penziju.

- Privrednicima je poseban problem netransparentnost javnih nabavki i na lokalnom i na nivou javnih preduzeća, kao i favorizovanje pojedinih ponuđača kroz uslove tenderske dokumentacije. Žale se da je pojačan pritisak i nerazumevanje inspekcijskih organa posebno na lokalnom nivou. Ukazuju na to da povećanje cena energenata i drugih usluga čije cene kontroliše država radi punjenja budžeta vodi samo ka padu konkurentnosti i inflaciji - kaže za "Blic" Ivan Jakšić, direktor za odnose s javnošću PKS.

U oceni efekta mera Vlade, u PKS konstatuju da to što je NBS četiri puta snižavala referentnu kamatnu stopu na godišnjem nivou, nažalost, nije dovelo do smanjenja kamatnih stopa poslovnih banaka, a toga neće ni biti sa i dalje visokom referentnom kamatnom stopom i stepenom dinarske imobilizacije. Dok s jedne strane Vlada sprovodi program podrške privredi kreditima sa subvencionisanom kamatom, ona, paradoksalno, preko finansijskog tržišta umanjuje raspoloživa sredstva banaka za kreditiranje privrede.

- Iako je novi aranžman sa MMF uticao na stabilizaciju kursa dinara i ukupnu makroekonomsku stabilnost, a i sporazum sa bankama u okviru "Bečke inicijative" imao je stabilizujući efekat na deviznom tržištu, privrednici ocenjuju da se NBS bavi podrškom likvidnosti banaka iako tog problema nema u bankarskom sektoru, umesto da se bavi profitabilnošću, dakle kamatnim stopama. Banke ocenjuju da je neracionalno s jedne strane držati 35% deviznih rezervi u dinarima, a sa druge strane imati mogućnost kratkoročnog zaduživanja kod NBS - ističe Jakšić.

Uprkos bombastičnim najavama, realizacija infrastrukturnih objekata nije pokrenula investicionu tražnju i ukupnu privrednu aktivnost. Privrednici navode kao primer to što za izgradnju Koridora 10, u šta su uprte oči cele javnosti, još nisu okončane pripremne radnje kao što je otkup zemljišta. Opšta je ocena da Srbija nije iskoristila novac koji joj je odobren od međunarodnih finansijskih institucija.

Podaci koje saopštava Miloš Bugarin, predsednik PKS, još su alarmantniji.

- Prema poslednjim podacima NBS od 30. jula 2009. godine, u blokadi je 61.285 preduzeća, sa oko 150.000 zaposlenih i sa ukupnim iznosom blokade od 262 milijarde dinara. U odnosu na oktobar 2008. godine to je 15% više preduzeća, dok je dinarski iznos blokade povećan za oko 56 odsto (tada su bile 164 milijarde dinara). Preko 60% svih blokiranih preduzeća je nelikvidno duže od godinu dana - iznosi Bugarin.

Još bitnija je struktura tih preduzeća. Među blokiranima, 125 su velike firme, 521 - srednje, 13.923 - mala preduzeća, 9.029 vode se kao nerazvrstani, a tu su i 22.861 preduzetnik i 14.826 preduzeća bez podataka o pravnoj formi.

- Ta poslednja i ova nerazvrstana preduzeća posebno zabrinjavaju. To su uglavnom fantom firme sa jednim ili nijednim zaposlenim, a sa velikim dugovima, koje se preregistruju pod drugim imenom, sa istom delatnošću, što Agencija za privredne registre ne proverava, a trebalo bi. Sektor malih i srednjih preduzeća, koji treba da bude najvitalniji i pokretač razvoja, u najvećim problemima je i sa izraženom hroničnom nelikvidnošću - konstatuje predsednik PKS.

Iz ovih i obilja drugih podataka jasno se vidi da je finansijska kriza u Srbiji odavno prerasla u ekonomsku, zaključuje Bugarin. Ovakva ekonomska kriza, dodaje on, preti da eskalira u socijalnu, na šta ukazuje činjenica da svakodnevno imamo prosečno između čak 20 i 30 štrajkova kojima država pristupa ad hok, a ne sistemski. Preti burna jesen, zaključuje sagovornik "Blica", najavljuju to i sindikati i sada je više nego ikada potreban sistemski pristup rešavanja problema u tripartitnom dijalogu: predstavnici vlasti, poslodavaca i sindikata.

Da li će vlasti i poslodavci imati sluha za ove poruke pokazaće naredne sedmice.

Mere koje Privredna komora traži od Vlade

- Postepeno smanjivati obavezu držanja dela devizne rezerve u dinarima. Nastaviti dalje sniženje referentne kamatne stope NBS

- Uvođenje garancija za međubankarske pozajmice

- Povećati kašnjenje (docnju) bankarskim dužnicima sa 60 na 90 dana i omogućiti im reprogramiranje dugova

- Uvesti kredite za trajna obrtna sredstva sa otplatom do tri godine i grejs period od minimum šest meseci

- Omogućiti kompenzaciju potraživanja između privrede i države (plaćanje poreza i doprinosa prebiti sa budžetskim dugom države prema preduzeću)

- Bolje organizovati, brže i efikasnije realizovati sve pripremne radnje, uključujući infrastrukturne projekte radi efikasnog povlačenja sredstava od međunarodnih finansijskih institucija da bi uzeli zamah infrastrukturni investicioni projekti

(Ove mere će PKS dostaviti kabinetu premijera Mirka Cvetkovića kad se ministri vrate sa godišnjeg odmora)

Šta su preduzeli Vlada Srbije i NBS

- Ukidanje obavezne rezerve na kreditne linije iz inostranstva, oktobra prošle godine

- Garantovanje štednih uloga do 50.000 evra, decembra prošle godine

- Uvođenje subvencionisanih kamata za kredite za likvidnost

- Aranžman sa MMF (stabilnost dinara) i smanjenje javne potrošnje

- Bečki sporazum, tj. održavanje neto pozajmica Srbije od strane ino-banaka na sličnom nivou kao ranije

Za investicije samo mrvice

- Merama Vlade Srbije za prevazilaženje efekata ekonomske krize predviđena su sredstva za subvencionisane kredite. Do sada je od strane privrede podneto zahteva u iznosu od 912 mil EUR, a od toga realizovano 523 mil EUR. Od toga, 802 mil EUR zahteva je bilo za kredite za likvidnost, što potvrđuje tešku situaciju u kojoj se nalaze naša preduzeća. Odobren je 471 mil EUR. Poražavajući podaci su za investicione kredite. Zahtevi su bili u iznosu od 29 mil EUR, a od toga je odobreno samo 514.000 EUR i samo tri preduzeća su dobila ovaj investicioni kredit, što pokazuje da je i mala zainteresovanost i mala šansa za razvoj. Likvidnost i preživljavanje preduzeća su primarni problemi - kaže Bugarin.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 10.08.09.)