"Naše mleko" sa vršačkih bregova - Najbliže onom koje se pije na selu

Mlekara Petrov nalazi se na porodičnom imanju podno Vršačkih planina, u selu Veliko Središete kod Vršca. Kako za eKapiju kaže Zoran Petrov, vlasnik mlekare osnovane 2012. godine, ovo gazdinstvo danas predstavlja oazu za tigraste buše, autohtonu vrstu krava koje slobodno pasu, ali i mangulice, ovce, koze, ćurke, patke, guske, koke, morke...

Na imanju na kojem se susreću vetrovi sa Vršačkih planina i rumunske ravnice, mlekara Petrov sa šest zaposlenih, u saradnji sa lokalnim dobavljačima, proizvodi zdravo mleko i mlečne proizvode pod brendom "naše mleko", bez aditiva i konzervansa, po principima biodinamičke i, delom, organske proizvodnje.

- Sve je počelo kada smo 2009. godine, po povratku iz Norveške, bez ikakve zemlje i objekata kupili bika i četiri krave buše. Danas, deset godina kasnije, imamo biodinamičku farmu koju karakteriše princip samodovoljnosti gazdinstva i oslanjanje na autohtone rase i sorte koje su izdržale test vremena. U tom smislu biodinamička poljoprivreda ima strože zahteve od postojećih organskih standarda u svetu i taj standard, pod nazivom "Demeter", jedinstven je za ceo svet - govori nam Zoran.

Mlekara Petrov proizvodi mleko, jogurt, kiselo mleko i kiselu pavlaku, banatski sir, kačkavalj i dimljeni kačkavalj, maslac, krem sir, pastirski i pekarski sir, a svi proizvodi su bez "hemije".

Zoran Petrov kaže da je njhovo mleko najbliže onom mleku koje se pije na selu.

- "Naše mleko" sa minimum 2,8% mlečnih masnoća, najbliže je onom mleku koje možete da pijete na selu, s tom razlikom što je prošlo neophodnu termičku obradu - pasterizaciju. Pa ipak, ono se razlikuje od drugih vrsta koje postoje na tržištu po tome da nije homogenizovano i da nije urađena separacija mlečnih masti - navodi naš sagovornik.

Naime, kako objašnjava, savremena obrada mleka podrazumeva da se tokom prerade mleka iz njega izvlači sva mlečna masnoća da bi se zatim ta mlečna masnoća vratila do željenih 2,8% u mleku.

- Takođe, homogenizacijom se razbijaju mlečne masti tako da ne može da dođe do obrazovanja kajmaka na površini mleka, a pošto verujemo da je najprirodnije da struktura mleka sa mlečnim mastima ostane nepromenjena, "Naše mleko" nije prošlo taj proces homogenizacije i separacije mlečnih masti - kaže Petrov.

I jogurt mlekare Petrov takođe je specifičan. To je tradicionalni fermentisani proizvod koji sadrži autohtonu starter kulturu razvijenu u Laboratoriji za molekularnu mikrobiologiju - IMGGI.

"Naš jogurt" sadrži 3,2% mlečne masti i, kao i mleko, za razliku od sličnih fermentisanih proizvoda na tržištu nije homogenizovan, čime se najprirodnije čuva netaknuta struktura mleka.

Kuriozitet mlekare Petrov je i što svoje proizvode pakuju i u staklenu ambalažu.

Zoran kaže da se kupci naročito interesuju za njihove proizvode u staklenim bocama, poput mleka. S pravom, dodaje, jer se ona smatra najsigurnijom za pakovanje hrane, ali i zaštitu životne sredine.

Prema rečima Petrova, interesovanje za zdrave, organske mlečne proizvode kod nas je sve veće.

- Osnovni zahtev za za sve dobavljače Mlekare Petrov jeste da goveda imaju slobodan pristup ispaši. Krave koje su na ispaši odlikuju se boljim zdravljem, plodnošću i, naravno, kvalitetnim mlekom. Iz tog razloga, od ukupno sedam dobavljača naše mlekare, tri gazdinstva već imaju organski sertifikat - ističe naš sagovornik.

Na pitanje o isplativosti organske proizvodnje u Srbiji, sagovornik eKapije odgovara da ona ne podpada pod ustaljene procene isplativosti.

- Kod organske porizvodnje neophodno je sagledati i troškove i dobit koji se pojavljuju tek nakon dužeg vremena, dužeg i od par godina - kaže.

Kada je reč o planovima, Petrov kaže da njima "nema kraja" i da je to ono što daje motivaciju i snagu da se izdrži.

- U slučaju Mlekare Petrov planovi za budućnost su u direktnoj vezi sa našim dobavljačima, tako da ostvarivanje planova zavisi i od njih - zaključuje Zoran Petrov.

Zoran Petrov navodi da njihova mlekara trenutno obrađuje oko 1.500 litara mleka dnevno.

- Osnovni koncept mlekare Petrov je usmeren prema nasem okruženju, pa tako svoje proizvode plasiramo u objekte u Vršcu, Banatskom Novom Selu i Pančevu, a sve što pretekne može da ide u "izvoz", u Beograd i Novi Sad - kaže Petrov.