Danijel Pantić održao predavanje na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća

Danijel Pantić (Foto: ekapija)

Na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća (FMMSP), održano je još jedno u nizu predavanja članova Srpske asocijacije menadžera (SAM). Magistar Danijel Pantić, osnivač i direktor srpsko-austrijske firme HD ECG održao je studentima FMMSP godine uspešno predavanje na temu "Pozicija Srbije u procesu približavanja EU i implikacije na poslovni sektor". Magistar Pantić je inicijator i jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera (SAM), najveće menadžerske organizacije kod nas, koja okuplja direktore i menadžere iz cele Srbije.

U interesu podizanja poslovne konkurentnosti, Srpska asocijacija menadžera realizuje regionalni projekat s ciljem usavršavanja znanja i budućih mladih stručnjaka kroz njihovo uključivanje u program studentske prakse "Na praksi SAM" u kompanijama čiji su menadžeri, vlasnici i rukovodioci članovi Asocijacije. Ovaj program predstavlja jedinstvenu priliku za sticanje radnog iskustva i praktičnog znanja, a studentima završnih godina i apsolventima se pruža mogućnost da obavljaju praksu u trajanju od 3 meseca sa mogućnošću zaposlenja nakon obavljene prakse.

U skladu sa započetom saradnjom na osnovu potpisanog sporazuma o razvijanju i primeni projekta "Na praksi SAM", između Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća i Srpske asocijacije menadžera, magistar Pantić održao je predavanje 28. 04. 2009. godine.

Nakon kraćeg prikaza istorijata i hronologije nastanka i razvoja EU u organizacionom i ekonomskom pogledu, kao i političkoj konotaciji, mr Pantić je predavanje usmerio na nekoliko ključnih tačaka načina funkcionisanja EU kao međunarodne organizacije, ali i poziciji Srbije u procesu približavanja EU.

Kriterijumi neophodni za ulazak u EU

Približavajući se EU i ogromnoj konkurenciji na tom jedinstvenom tržištu, potrebno je ispunjavanje kriterijuma neophodnih za ulazak u EU kao što su: Stabilne demokratske institucije, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i prava manjina. Takođe i funkcionisanje tržišne ekonomije, dovoljno konkurentne da izdrži pritisak konkurencije i delovanja tržišnih sila u okviru EU.

- U procesu kroz koji prolazi naša zemlja, procesu pridruživanja i pristupanja EU, da bismo postali kandidat za ulazak u EU, što bi moglo da se desi dosta brzo, potrebno je da naša privreda unapredi svoju konkurentnost. Kako bi izdržali sve te pritiske, kako cenovne, tako i sve druge, kojih ima mnogo, pošto smo počeli da primenjujemo Sporazum o pridruživanju EU, ti pritisci su polako počeli da se osećaju i kod nas. Naše kompanije su se našle u totalnoj tržišnoj poziciji, što na neki način predstavlja veliki izazov za vlasnike i menadžere malih i srednjih preduzeća koje dominiraju u privrednoj strukturi. Pitanje je kako pronaći mesto za kompaniju – istakao je magistar Pantić.

Jedan od kriterijuma za ulazak u EU je sposobnost da se preuzmu obaveze koje proizilaze iz članstva (podrška ostvarivanja ciljeva Unije) i sposobnost državne administracije da primeni i sprovodi zakone EU.

- To je institucionalni kriterijum, jer kada ulazite u EU vi stičete prava, ali i preuzimate obaveze da prihvatite sve te norme i standarde koji postoje, a to se zove - pravne tekovine EU. Sve propise morate da unesete u domaće zakonodavstvo i većina tih propisa su pravne norme koje regulišu ekonomsko-privredni život, konkurenciju, pravnu zaštitu potrošača, subvencije, poresku harmonizaciju i druge mehanizme koji nisu nužno ekonomski, ali imaju implikacije na ekonomski život, naprimer reforma u oblasti pravosuđa. Očekuje se i određeni kvalitet vlasničkih prava, jer ako je neka zemlja u EU, znači njen investicioni rang je jači i onda se to dodatno oseća kada su u pitanju vrednosti resursa u zemlji – naglasio je magistar Danijel Pantić.

Razlike između pridruživanja i prijema u članstvo

Magistar Pantić je objasnio šta praktično znači situacija u kojoj se sada nalazi naša zemlja, u procesu pridruživanja i stabilizacije:

- Pošto smo zemlja sa ratom iza sebe u skoroj prošlosti, sa nestabilnom ekonomijom, mora se sve to stabilizovati i krenuti sa pridruživanjem, uz postepeno uvođenje slobodne trgovine i pravnih standarda. Ako niste član EU, onda ste pridruženi. Pridružena država nema uticaja na politiku i funkcionisanje EU. Kada uđete u EU, onda ste član sa jednakim pravima i obavezama i učestvujete u odlučivanju, Savetu ministara, Evropskim parlamentu i drugim telima i u prilici ste da ravnopravno uzmete učešća u odlučivanju. Pristupanje u članstvo je uključivanje trećih država u EU, sa jednakim pravima i obavezama.

Evolucija odnosa EU i Srbije nakon 2000. godine

Evropska unija je evoluirala vremenom i prijavila svoje institucije i ona je sui generis – tipičan slučaj, nije ni federalna država, ni država, ali je mnogo više od obične međunarodne organizacije, ima svoje organe, specifične nadležnosti, svoj sud, pojasnio je magistar Pantić.

Konsultativna radna grupa (KRG) je formirana 2001. godine. Republika Srbija je tada bila u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a EU prima u članstvo samo evropske države.

- Unapređeni stalni dijalog (USD) je uveden 2003. godine na najvišem političkom nivou, kao nov mehanizam saradnje i tu se zapravo dogovara između Vlade i Evropske komisije koje je izvršno telo šta su to prioriteti kod integracija- ističe mr Pantić.

Sledeći korak ka evropskim integracijama omogućen je kroz pozitivnu Studiju o izvodljivosti, gde su postavljeni razni drugi uslovi. Problem je bio između dve Republike - Srbije i Crne Gore, jer nema jedinstvenog tržišta, jedinstvenog tarifnog sistema, odnosi su se morali harmonizovati. Nastupili su pregovori Srbije i Crne Gore na relaciji Beorgad - Podgorica i izlobirana je mogućnost da se stvori izuzetak, da se pregovara i sa Srbijom i sa Crnom Gorom i da se usaglašava. Izgrađen je novi pristup, posebno za SCG – dvostruki kolosek (pregovori na dva koloseka).

U oktobru 2005. godine započeli su pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ali su iste godine suspendovani zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom. Magistar Pantić je rekao da je to jedan od političkih preduslova koji se mora zadovoljiti. I danas je to problem jer Holandija blokira ratifikaciju sporazuma zbog istog pitanja.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), potpisan 29. aprila 2008. godine, jednostrano se primenjuje od strane Republike Srbije, koja je u međuvremenu postala nezavisna, suverena Republika, jer se Crna Gora odvojila.

Nova Finansijska perspektiva 2007 – 2013. god.

EU ima svoj višegodišnji budžet u kojem se planiraju sredstva i takozvana finansijska perspektiva. U svakom slučaju važno je izdvajanje sredstava za povećanje konkurentnosti Evrope, razvoj inovacija i održavanje prosperiteta, a potrebna je i aktivna podrška Evropskog saveta i parlamenta.

Tri glavna prioriteta nove Finansijske perspektive su:

1. Interno tržište mora biti u potpunosti razvijeno kako bi dostiglo održivi rast i razvoj ekonomskih, socijalnih i ekoloških politika.
Podsticaj konkurentnosti, kohezije i održavanja i zaštite prirodnih
resursa, predstavlja veliku grupu ciljeva,

2. Politički koncept Evropskog državljanstva obuhvata slobodu, pravdu, sigurnost i pristupačnost osnovnih javnih dobara,

3. Uloga EU kao globalnog partnera koji želi da ostvari regionalnu stabilnost, promoviše održivi razvoj i pruži saradnju u pogledu civilne i strateške sigurnosti.

Postoji čitav niz mera kako preduzeća u Evropi mogu dobiti razne vrste razvojne pomoći iz budžeta EU. Novac koji se prikupi, pažljivo se programira za određene razvojne prioritete. Plan je da se mala i srednja preduzeća uključe u program transfera tehnologije, da imaju partnerstvo sa naučno-istraživačkim institucijama i da budu u prilici da implementiraju nove tehnologije, to je subvencionisanje-bespovratna sredstva za te mere.

Biljana Vukčević