Novi most preko Dunava do kraja 2013. godine - uskoro počinju pregovori sa Kinom

(Zemun)

Ukoliko Republika Srbija sklopi ugovor o kreditiranju izgradnje mosta Zemun-Borča sa Export-import bankom Kine, njegova izgradnja mogla bi da počne u oktobru ili novembru sledeće godine. Prema procenama napravljenim pre dve godine, vrednost radova na izgradnji mosta i pristupnih saobraćajnica je oko 190 mil EUR. Razgovori oko finansiranja bi mogli da počnu već ovog meseca, a na čelu naše delegacije biće ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je ujedno i šef pregovaračkog tima.

Gradski parlament je na jučerašnjoj (4. maj 2009. godine) sednici ovlastio gradonačelnika Dragana Đilasa da zastupa interese Grada Beograda u timu Srbije za pregovore sa Export-import bankom Kine o kreditiranju izgradnje mosta Zemun-Borča.

- Postoji tačna dinamika svih predloženih radova i pregovora sa kineskom stranom. Prema njoj, do kraja ove godine trebalo bi da bude potpisan ugovor, koji potom mora biti ratifikovan i u republičkom parlamentu, a zatim usvojen i u Skupštini grada. Planirano je da radovi na izgradnji mosta počnu između oktobra i novembra sledeće godine, a prema procenama kinsekih stručnjaka koji su već bili u Beogradu, potrebno je oko tri godine za izradu mosta i pristupnih saobraćajnica - rekao je Đilas istakavši da će most Zemun-Borča omogućiti izmeštanje saobraćaja iz centra grada, ali i razvoj Beograda na levoj obali Dunava.

Dužina mosta Zemun-Borča je 1.499 m. Prema Đilasovim rečima, izgradnja mosta bi koštala oko 190 mil EUR, ali to je procena koja je napravljena pre dve godine.

- Kad budemo imali kompletan projekat, tada ćemo znati i pravu cenu. Iskreno se nadam da će ona biti manja s obzirom na cene koje u građevinarstvu prisutne poslednjih godinu i po dana. U ovom trenutku završeni su početni pregovori, ali je ostala nepoznanica o uslovima kredita, izvođačima radova i isplati kredita - objasnio je Đilas, istakavši da se garancija za izgradnju tog mosta, u iznosu od 200 mil EUR, nalazi u rebalansu budžeta Srbije.

S obzirom da je ovaj most jedan od prioritetnih projekata u prestonici, ali da ima značaj i za celu obilaznicu oko Beograda i saobraćaj koji dolazi iz pravca Rumunije, Vršca i Pančeva, gradske vlasti smatraju da je logično u ovom poslu zajedno učestvuju i Republika i Grad. Tako bi ugovor o kreditu sa Export-import bankom Kine sklopila Republika Srbija, dok bi investitor i korisnik kredita bio Grad Beograd, koji bi svoje obaveze državi vraćao umanjenjem transfera iz budžeta.

- Prema gruboj računici, godišnja rata iznosila bi između 13 i 14 mil EUR, s tim što bi po 50% sredstava obezbeđivali Republika i Grad Beograd - rekao je Đilas istakavši da je Kina sličan kredit dala Maleziji čiji je rok otplate 20 godina, grejs period tri godine, a kamata oko 2% godišnje.

Sve kompanije koje su "u igri" za izgradnju mosta Zemun-Borča su, kako objašnjava Đilas, su sa dugodogišnjim iskustvom, rade po čitavom svetu, i sve su "mnogo veće od firmi koje trenutno nešto rade u Srbiji".

Studija o ekonomskoj isplativosti mosta Zemun-Borča već postoji, ali bi Grad trebalo da u što kraćem roku obezbedi planske uslove, usvoji Plan detaljne regulacije saobraćajnice Severna tangenta i pribavi zemljište.

U februaru ove godine Beograd je posetila kineska privredna delegacija, na čelu sa potpredsednikom Export-import banke Kine, koja je zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije dogovorila da izgradnja mosta Zemun - Borča bude "pilot" projekat saradnje dve zemlje. Vlada Srbije je potom formirala pregovarački tim za obezbeđivanje kredita za finansiranje i izgradnju ovog mosta, na čijem je čelu ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, a u kome je i gradonačelnik Đilas.

Predstavnici opozicije u gradskom parlamentu (SRS, DSS-NS) juče su imali zamerki na ovu temu. Tako je šef beogradskih radikala Nemanja Šarović rekao da, prema njegovom mišljenju, članovi pregovaračkog tima Srbije za izgradnju mosta "ne ulivaju poverenje", kao i da je "besmisleno donositi zaključak kojim se daje pravo gradončelniku da zastupa interese grada" s obzirom da je to njegova obaveza prema Statutu. Odbornici koalicije DSS-NS predložili su da se definiše kakav je rang mosta koji treba da se gradi jer će to, kako su naveli, odrediti kolika je obaveza Grada u vezi sa finansiranjem izgradnje.

Dinamika izgradnje
- Potpisivanje ugovora sa Export-import bankom Kine kraj 2009. godine
- Ratifikacija ugovora u republičkom i gradskom parlamentu sredina 2010. godine
- Početak radova na mostu oktobar-novembar 2010. godine
- Završetak izgradnje mosta sa pristupnim saobraćajnicama 2013. godina

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 5.05.09.)