Manji porezi podstiču zapošljavanje - Evo šta predviđaju inicijative PKS za izmenu poreskih i propisa o radu

Privredna komora Srbije uputila je prethodnih dana Vladi Srbije i resornim ministarstvima tri inicijative: za smanjenje poreza i doprinosa na zarade, za smanjenje poreza na dobit preduzeća sa 15% na 10% i za izmenu Zakona o radu u cilju sprečavanja mogućnosti zloupotrebe bolovanja zaposlenih, pišu Večernje novosti.

Privredna komora Srbije kao najveća asocijacija srpskih privrednika sprovodi niz aktivnosti na poboljšanju i modernizaciji zakonodavnog okvira u Srbiji, poslovne infrastrukture, kao i na otklanjanju prepreka za poslovanje i pojednostavljenju administrativnih procedura, kako bi se izgradio stabilan, predvidiv i stimulativan privredni ambijent koji će doprineti uspešnom poslovanju kompanija i razvoju konkurentne privrede - rekla je Kristina Đurić, rukovodilac Centra za pravne i ekonomske inicijative i politike PKS, za Novosti.

Ona navodi da su u prethodnom periodu obavljene konsultacije sa poslovnom zajednicom u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i razvoju konkurentnosti domaće privrede.

- Analizirani su važeći propisi sa aspekta potreba privrednika i u razgovoru sa predstavnicima različitih sektora uočene su određene mogućnosti za poboljšanje regulative u oblasti fiskalnog sistema na način kojim bi se stvorio stimulativan privredni ambijent - objašnjava Đurić.

- Među najvećim preprekama za novo zapošljavanje radnika jeste visoko poresko opterećenje zarada, dodaje ona.

Naime, pregledom stopa obaveznih socijalnih doprinosa i stope poreza na zarade može se videti da se veće opterećenje na zaradu ostvaruje putem doprinosa. Ukoliko se pogleda nekoliko godina ranije može se ustanoviti tendencija pada kada je reč o stopi poreza na zarade - od 1. juna 2001. godine iznosila je 14%, od 1. januara 2007. godine 12%, a od 30. maja 2013. godine u primeni je stopa od 10%.

Kod obaveznih socijalnih doprinosa uočava se trend rasta. Tako je, na primer, stopa doprinosa za PIO: od 1. septembra 2004. godine iznosila 22%, od 30. maja 2013. godine 24%, a od 1. avgusta 2014. godine u primeni je stopa od 26%.

- Porezi i doprinosi na zarade zaposlenih su veoma visoki, poreski klin na dohotke od rada iznosi skoro 63%, što znači da poslodavac uplaćuje državi značajan iznos od ukupnih troškova koje ima kada je reč o naknadama za rad - ističe Katarina Đurić.

- Kako bi se uočeni problemi eliminisali trebalo bi uzeti u razmatranje smanjenje poreskog klina kroz smanjenje stope doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje, kao i iznalaženja drugog načina za finansiranje zdravstvenog sistema.

Privrednici su, takođe, istakli da na dalji razvoj poslovanja i stimulativan privredni ambijent utiče i visina stope poreza na dobit pravnih lica. Odredbom člana 39. Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisana je stopa poreza od 15%. Smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica sa 15% na 10%, dovelo bi do bržeg ekonomskog rasta zemlje i boljeg i stimulativnijeg poslovnog ambijenta, smatraju u PKS.

Pored toga, značajan problem koji negativno utiče na dalji rast i razvoj poslovanja je nedovoljan broj poreskih podsticaja/olakšica za ulaganja u osnovna sredstva.

- Naime, od januara 2014. godine ukinut je opšti poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva i razvoj kao nematerijalnu imovinu - podseća Kristina Đurić. - Na ovaj način, mikro, mala i srednja preduzeća, koja nemaju mogućnost za veća ulaganja i otvaranje većeg broja novih radnih mesta, dovedena su u neravnopravan položaj u odnosu na velika privredna društva i nove investitore. Ovakvo stanje je za većinu privrednih subjekata (mikro, mala i srednja privredna društva) neodrživo jer ne mogu da izdrže konkurenciju novoosnovanih velikih subjekata, koji imaju brojne podsticaje, niti uvoznika koji robu kupuju od inostranih proizvođača koji koriste subvencije matičnih država.

Poreska politika Vlade Srbije bi svakako, kako ističe, trebalo da sadrži izvesne mere i podsticaje kod investiranja u dalji razvoj privrednih subjekata, a naročito kod izvozno orijentisanih. Pružanjem određenih podsticaja uticalo bi se na smanjenje troškova poslovanja, povećanje proizvodnje, izvoza, porasta zaposlenosti, povećanje dobiti privrednih subjekata ali i prihoda za republički budžet.

Pored toga u saradnji sa poslovnom zajednicom izvršena je analiza propisa i uočene su određene mogućnosti za unapređenje regulative u oblasti radnih odnosa u cilju sprečavanja zloupotreba privremene sprečenosti za rad od strane zaposlenih. Ukazano je da bi moguće rešenje za prevazilaženje ovog problema moglo biti omogućavanje poslodavcu da od nadležne zdravstvene istitucije zatraži izveštaj na osnovu kojih bi bilo moguće utvrditi osnovanost privremene sprečenosti za rad zaposlenog u slučajevima kada je procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od 10% u toku jednog meseca.