Jeftiniji krediti spas za privredu - Vlada predstavila predlog mera protiv krize

Nacionalni prioritet ove godine jeste očuvanje produktivnih radnih mesta i stabilnosti u društvu, jer 2009. ne može biti posvećena razvoju nego samo konzerviranju i očuvanju privrednih kapaciteta Srbije, ocenio je šef države Boris Tadić juče (9. januar 2009. godie) u pauzi četvoročasovnog skupa na kojem je državni vrh sa predstavnicima poslodavaca, sindikata i bankarskog sektora razmotrio mere za sprečavanje pogubnih posledica svetske ekonomske krize koja kod nas traje od novembra prošle godine.

Tadić je naglasio da "svi moraju pokazati odgovornost i svest o dubini problema s kojima se suočava svet", ali i da mišljenje sindikatamora biti uzeto u obzir, "jer oni govore o objektivnim teškoćama sa kojima se zbog krize suočavaju građani".

Na skupu je, u stvari, razmatran dokument "Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - okvirni program mera", iza kojeg stoji kabinet premijera Mirka Cvetkovića. Vladina verzija mera protiv globalne privredne krize juče je u Palati "Srbija" razmatrana iza zatvorenihvrata, a finalni dokument, kako nezvanično saznaje "Blic", očekuje se da bude urađen do kraja januara.

- Vlada je pripremila dokument o ekonomskoj krizi i njenom uticaju na srpsku privredu, ali predložene okvirne mere rezultat su nekoliko principa. To je najpre princip jedinstvenosti, što znači da svi tražimo najbolje rešenje, zatim, solidarnosti koja znači da se socijalno pravedno raspodele teškoće, kao i kontinuiteta, što znači da ćemo razgovarati o merama sve dok kriza ne prođe. Kao davalac usluga Vlada je odgovorna za obrazovanje, zdravstvo, policiju i odbranu, u širem kontekstu i za električnu energiju, telekomunikacije, naftu, pa je država predvidela najmanje moguće troškove za pružanje tih usluga - objasnio je premijer Cvetković.

Kao kreator ekonomske politike Vlada je osmislila mere fiskalne i monetarne politike, a u ulozi socijalno odgovorne države zaštitiće socijalno najranjivije delove stanovništva, tako da oni "koji imaju više podnesu više", pojašnjava premijer. Kao odgovorna za sprovođenje ekonomskog programa, Vlada će posvetiti pažnju spoljnotrgovinskom deficitu tako što će finansijski pomoći izvoznicima, a podržaće i domaću proizvodnju, poručuje premijer.

Obraćajući se privrednicima (među kojima su bili i Miroslav Mišković – "Delta holding", predstavnici "Tigra", "U.S. Steel"), bankarima (iz Komercijalne banke, Raiffeisen banke, Banke Intesa, Societe Generale bane), predstavnicima najvećih sindikata, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, naglasio je da svet potresa "najveća i neviđena ekonomska kriza u istoriji čovečanstva", koja će "zaustaviti seriju dobrih rezultata koje je Srbija imala u poslednjih pet godina".

- U novembru prošle godine izvoz je pao za 5%, a uvoz za 11% u odnosu na isti mesec 2007. godine, što govori da je globalna kriza tada stigla u Srbiju. Najviše je pogođen metalski kompleks. Ove godine će privređivanje biti otežano, očekujem veliki broj raskida ugovora o kupovini nekih preduzeća, zato ćemo Vladi predložiti dodatne sistemske olakšice. Ključni su, međutim, krediti, i država će morati da uđe sa svojih milijardu evra, ali i da sa bankama oslobodi dodatna sredstva za privredu pod povoljnijim kamatama od 5 do 6% na godišnjem nivou. Biće više intervencionizma, ali ćemo očuvati mehanizme tržišne privrede - kazao je Dinkić, ocenivši da bi najavljeni radnički štrajkovi bili kontraproduktivni zato što bi umesto poboljšanja materijalnih uslova zaposlenih, doveli do masovnih otkaza.

- NBS ima cilj da održi cenovnu stabilnost, a realno povećanje zarada zavisi od stope rasta potrošačkih cena, odnosno inflacije. Najveći izazovi ove godine biće nam povećanje obima domaće štednje, dostizanje privrednog rasta od tri i po odsto bruto domaćeg proizvoda, iskoristiti prednost toga što je Srbija prva u regionu svesno ušla u aranžman sa MMF-om i pokazati da smo i dalje atraktivna destinacija za strana ulaganja - kaže Radovan Jelašić, guverner NBS.

Obezbeđivanje kreditnih linija banaka privredi takođe će biti prioritet NBS, a to je moguće kroz stvaranje uslova za što jeftinije zaduživanje u inostranstvu i ukidanje obaveznih rezervi na zaduživanje, najavljuje guverner.

Zoran Drakulić, vlasnik "East pointa" - Podsticati i stanogradnju

- Predložili smo Narodnoj banci Srbije i Vladi da oslobode dodatna sredstva za aktiviranje privrede, što je vezano za podsticanje potrošnje. Osim toga, predložili smo i da se podstakne još jedan ciklus finansiranja gradnje novih stanova. O opštem kolektivnom ugovoru nije bilo reči. Socijalni dijalog treba da postoji, ali uvreme globalne ekonomske krize, nema povećanja plata jer je privreda u problemima, a javni sektor opterećen. Razgovor se mora nastaviti, a Uniji poslodavaca trebalo bi da se priključe i kompanije koje upošljavaju najvišeradnika.

Slobodan Vučićević, predsednik Uprave "Droga Kolinske" - Privredu muče skupi krediti

- Ovog puta imali smo razgovor bez tabu tema. Rekli smo šta je ono što privredu tišti, a to su nelikvidnost, skupi krediti i kurs dinara. Ipak, najveći problem je kakonapraviti most između banaka i privrede. Banke imaju novca, ali se stiče utisakda neće da ih plasiraju, po nižim kamatnim stopama. Takođe, mislim da nadležni mogu da učine da imamostabilniji dinar. Konkretno, NBS u sprezi sa Vladom. Mislim da u ovakvojsituaciji moramo da kao društvo pokažemo solidarnost i odgovornost.

Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna "Bambi Banat" - Nije prekinut socijalni dijalog

- Prisustvovao sam svim sastancima na ovu temu. Dobro je što se vodi tolerantna rasprava između države, banaka, sindikata i velikih firmi i što Vlada svakodnevno radi na akcionom planu mera protiv ekonomske krize. Bilo je mnogo novih predloga, a videćemo njihovu sudbinu. Ne bih rekao da je socijalni dijalog prekinut, jer mislim da je produbljena svest o potrebi njegovog nastavka. Mi, kao poslodavci, kao jedino rešenje vidimo dijalog.

Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke - Konstruktivan razgovor

- Mislim da se mora uzeti sa rezervom konstatacija da su banke prelikvidne, a da privreda to nije. To je ipak u današnje vreme stvar raspoloživosti sredstava, a ne samo bilansne kategorije banke. Naša banka je u specifičnoj situaciji, kao najveća domaća banka, i ima dodatnu odgovornost prema svojim bankama u BiH i Crnoj Gori. Pojavljuju se prvi signali oporavka devizne štednje, što može da bude jedan od značajnih podstreka u ovoj godini. Razgovor koji je održan u Palati "Srbije" bio je veoma konstruktivan i operativan.

Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost" - Pregovori sa poslodavcima

- Ohrabrujuće je što su privrednici spremni da pregovaraju sa sindikatima. Problemi koje su izneli privrednici su ozbiljni i svako mora da doprinese njihovom prevazilaženju. Ako je to odustajanje od maksimalističkih zahteva, sindikati su spremni da odgovore na njih, ali uz pregovore. Ne bih rekao da postoji opasnost od otpuštanja radnika, sudeći po onome što smo ovde čuli od Miroslava Miškovića i Zorana Drakulića, ali jasno je da ako budu prinuđeni, da neće posegnuti za tim rešenjem.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije - Uskoro novi sastanak

- Veoma je važan tajming kada će mere početi da se primenjuju pošto su prvi efekti ekonomske krize već vidljivi, i to padom tražnje. Drugi problem, na koji je ukazan jeste nelikvidnost preduzeća, dok je treći nesklad između likvidnosti banaka i nelikvidne privrede. Banke imaju sredstva, ali su ona neodrživa za preduzeća, zbog visokih kamatnih stopa. Predložen je novi sastanak koji bi se održao za desetak dana, gde bi se predložilo rešenje kako da se srpskoj privredi obezbede ili ponude krediti sa nižim kamatnim stopama.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 10.01.2009.)