Resanacija Aleksandrovačkog jezera kod Vranja koštaće oko milion evra

Resanacija Aleksandrovačkog jezera koštaće oko milion evra, procenjuje pomoćnik gradonačelnika Vranja Slavoljub Stojmenović, pišu Vranjske.

On dodaje da će tek na bazi projekta za resanaciju akumulacije, smeštene na sedmom kilometru jugoistočno od Vranja, na kome ozbiljno trenutno rade dva referentna državna instituta, Batut i Vinča, lokalna vlast moći da traži potencijalne investitore.

- Nećemo moći sami da to finansiramo, sasvim je sigurno. Naš investitorski kapacitet je sufinansiranje radova sa 10, 20 ili 30%, kako se to obično čini u zajedničkim projektima sa ministarstvima. Probaćemo i da pronađemo strane investitore - navodi pomoćnik gradonačelnika.

Stojmenović, zadužen za projekat resanacije jezera ispred lokalne samouprave i za kontakte sa institutima, navodi da na jezeru postoji "ozbiljan problem", zbog čega se i vrlo ozbiljno pristupilo procesu izrade projekta.

- Nekoliko meseci unazad radi se monitoring, a projekat sa ozbiljnom analizom problema bi trebalo da bude kompletno završen za manje od dva meseca. Završetak projekta je preduslov da apliciramo za novac kako bismo taj nasleđeni problem konačno rešili - kaže Stojmenović.

On precizira da je ustanovljeno da se u jezeru i dalje nalaze cijanobakterije.

- One prilikom isparenja "pucaju" u dodiru sa vazduhom i oslobađaju toksične materije. Zbog toga je Zavod za javno zdravlje u Vranju ranije već zabranio kupanje i korišćenje vode iz jezera na bilo koji način, pa i za navodnjavanje i napajanje stoke - kaže Stojmenović.

Prisustvo Instituta Vinča u celoj priči on objašnjava kapacitetima tog instituta u pogledu specijalizovanih laboratorija.

- Svaka ta laboratorija je kao posebna firma i vrlo su ozbiljni u poslu, prezadovoljni smo, saradnja ide u najboljem mogućem pravcu. Važno je da problem nije odložen negde u fioci, već ga rešavamo punom parom - zaključuje Stojmenović.

Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine, kao veštačka akumulacija. Prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i zasada pod povrćem u okolnim selima.

Pripadalo je u početku kombinatu Poljoprodukt, koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje.

Jezero je tako izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova.

Godine 2008. referentni Institut Jaroslav Černi iz Beograda izradio je obimnu studiju o revitalizaciji.

Proces je završen, jezero je isušeno, očišćeno i ponovo napunjeno do 2010. godine, ali je ubrzo, zbog pojave cijanobakterija, otrovnih modrozelenih algi iešerihije, zatvoreno za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke, navode Vranjske.

Grad Vranje

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi DOO

Institut za javno zdravlje Srbije Dr. Milan Jovanović Batut Beograd

Institut za nuklearne nauke Vinča Beograd

Zavod za zaštitu zdravlja Vranje

Poljoprodukt Vranje

Slavoljub Stojmenović

Zavod za javno zdravlje u Vranju

kombinat Poljoprodukt

Aleksandrovačko jezero

resanacija Aleksandrovačkog jezera

cijanobakterija