Šta malim akcionarima donose izmene Zakona o privrednim društvima?

Novi zakon o privrednim društvima srpska privreda treba da dobije do kraja ove godine. Javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna važećeg "privrednog ustava" nedavno je završena. Predložene izmene donose mnogo novina. Prema obrazloženju predlagača, sve one treba da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta, a Srbija istovremeno usvaja pravni sistem EU iz oblasti korporativnog prava, čime ispunjava uslove iz Poglavlja 6 za pristupanje Evropskoj uniji.

Među predloženim izmenama Zakona o privrednim društvima su i one koje treba da obezbede bolju zaštitu prava manjinskih akcionara, a uvođenje elektronskog potpisa omogućiće bržu i jeftiniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava.

Upućeni tvrde da je zaštita prava manjinskih, a naročito malih akcionara, jedna od najvećih slabosti našeg pravnog sistema.

Tako je Srbija po tom kriterijumu godinama rangirana pri dnu rang-liste u Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma.

U izveštaju za 2011–2012. godinu rangirana je na 140. mesto od 142 zemlje. U najnovijem za 2016–2017. po svojinskim pravima našla se na 126. mestu od 138 zemalja, a po zaštiti interesa manjinskih akcionara na 134. mestu, iako je napredovala za 12 pozicija i zauzela 78. mesto.

Ministarstvo privrede, kao predlagač, u obrazloženju Nacrta izmena zakona ističe da je posebna pažnja posvećena unapređenju zaštite prava manjinskih akcionara, što treba da unapredi rang Srbije i na Doing business listi Svetske banke.

Zarad bolje zaštite manjinskih akcionara predloženim izmenama ovog zakona uređuje se nova obaveza društva kada njegovi članovi sa značajnim učešćem u osnovnom kapitalu zaključuju posao koji premašuje 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. U roku od 15 dana od zaključenja takvog posla, firma je obavezna da na svojoj internet stranici ili na internet stranici Agencije za privredne registre objavi sve pojedinosti o tom poslu i prirodi i obimu ličnog interesa. Obaveza prethodne procene vrednosti ugovora važi i za pravne zastupnike društva i likvidacione upravnike.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, ukazuje da bolju zaštitu prava manjinskih akcionara treba da poboljšaju i novine vezane za pravo sazivanja Skupštine akcionara. Ako poslanici Narodne skupštine usvoje predložene izmene Zakona o privrednim društvima, pravo na sazivanje Skupštine akcionara imali bi svi koji poseduju najmanje 10% udela u društvu, umesto sadašnjih 20%, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.

Pored toga, akcionari koji poseduju najmanje 5% akcija (umesto 10%), mogu da predlože dopune dnevnog reda.

Predlagač izmena smatra da je položaj manjinskih akcionara dodatno poboljšan i povećanjem minimalnog uslova za sprovođenje prinudnog otkupa akcija sa 90 na 95% osnovnog kapitala društva. Precizira se da ovaj uslov važi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.

Nenad Gujaničić, iz Wisebrokera, tvrdi da većina predloženih izmena Zakona o privrednim društvima ide naruku većinskim vlasnicima. Nezavidan položaj manjinskih akcionara, naročito onih sa malim udelima, neće popraviti ni opravdano podizanje praga za otkup preostalih akcija na 95% vlasništva.

– Veoma loš položaj manjinskih akcionara teško da bi sada promenio i najbolji zakon prepisan od razvijenih zemalja – tvrdi Gujaničić.

– Najveća falinka domaćeg berzanskog tržišta i akcionarstva su veoma slabe institucije koje onemogućavaju primenu zakonskih rešenja. To je uglavnom posledica nepostojanja političke volje.

Primer Rumunije pokazuje, kaže Gujaničić, da je lako napraviti tržište kapitala i razviti akcionarstvo, ukoliko se ključni politički činioci slože da je to neophodno za razvoj tržišne privrede.