Šta sve donosi novi zakon o zdravstvenom osiguranju?

Uključivanje privatnog zdravstvenog sektora u državni, inovativne terapije, dva nova skrining programa, samo su deo novina u zdravstvu koje se nalaze u Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju, čije usvajanje očekujemo do kraja godine.

Prava koji građani imaju na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena, pa tako, na primer, žene koje su operisane od karcinoma dojke i kod kojih je urađena mastektomija, odstranjenje jedne ili obe dojke, imaće mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju.

Prema rečima Mehe Mahmutovića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, pred Skupštinom će se do kraja godine naći i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa da upravljanje domovima zdravlja sa lokalnog pređe na republički nivo.

- Rađen je i ugovor sa privatnim sektorom. Sad se može raditi katarakta, vantelesna oplodnja, dijaliza i hiperbarična komora. U novom nacrtu očekuje se još jedna od novina, to je javno-privatno partnerstvo u zdravstvu - rekao je Mahmutović.

Javno-privatno partnerstvo bi praktično značilo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina, da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi tako bio u obavezi da sredi taj deo bolnice i nabavi svu potrebnu aparaturu za određenu granu medicine kojom bi se bavio. Pacijenti bi se lečili o trošku zdravstvenog osiguranja, preduzetniku bi RFZO to plaćao, a bolnica bi bila savremeno opremljena, pa bi svi bili na dobitku.

Novina su i obavezni skrining pregledi. Pošto su redovne kontrole dobar put ka prevenciji bolesti, a rano otkrivanje omogućuje brže izlečenje, svi će morati da idu na preglede kako bi imali mogućnost da se leče o trošku RFZO. Oni koji se ne budu odazivali na skrininge, moraće da se leče o svom trošku ukoliko se razbole od bolesti koju taj pregled treba da dijagnostikuje. U pripremi su i dva nova skrining programa - za dijabetes i depresiju.

Novim zakonom proširen je krug onih kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu - davaoci organa, ćelija i tkiva, osim za lekove i medicinska sredstva, osiguranici iz kategorije "naročito osetljiva populacija", kao što su stari, deca, žene, trudnice, porodilje, Romi... Osnov za naknadu zarade tokom bolovanja biće prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, umesto dosadašnja tri meseca. Roditelji dece obolele od teškog oštećenja moždanih struktura, malignih bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja dobijaju pravo na bolovanje u neograničenom trajanju do detetovih 18 godina, sa naknadom zarade u visini od 100%.

Uređuje se i plaćanje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu u slučaju kada osiguranik pre odlaska nije pribavilo potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite, tako što te troškove plaća RFZO, a onda ih potražuje (refundira) od osiguranika.

Dr Verica Lazić, direktorka RFZO, rekla je za Blic da nas u narednom periodu očekuje donošenje ključnih zakona iz oblasti zdravstva.

- Ovi zakoni su osnov za zdravstvenu politiku, a među njima je i Zakon o zdravstvenom osiguranju, te će se i dalja angažovanja RFZO uskladiti sa rešenjima koja budu usvojena. Stalni cilj RFZO-a je unapređenje prava lica osiguranih iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u okviru raspoloživih finansijskih mogćnosti - rekla je Lazić.

U pripremi je čitav set novih zakona - o zdravstvenom osiguranju, lekovima, medicinskim sredstvima, psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, sanitarnom nadzoru, prekursorima, zaštiti stanovništva od duvanskog dima, predmetima opšte upotrebe i tra­nsplantaciji.