Jasna Terzić, član izvršnog odbora Erste banke - Realni optimista

Za krupne plave oči kakve ima Jasna Terzić ljudi imaju običaj da kažu da su obeležje sanjalica i idealista.

Ona, međutim, tvrdi da nikad u životu nije maštala o stvarima koje ne može da ima. „Svoj život sam, kako poslovno, tako i privatno, planirala korak po korak i išla ka nekom cilju koji sam pred sebe postavila“, kaže Jasna Terzić, član izvršnog odbora Erste banke.

Kao dobar student ekonomije, dobila je stipendiju, sa 23 godine završila fakultet i odmah počela da radi. Prvi posao bio je u slovenačkoj firmi koja je proizvodila i izvozila računare u bivšoj Jugoslaviji, a bankarstvo je došlo nešto kasnije, kao novi poslovni izazov. Jasna Terzić smatra da su istrajnost i odgovornost, pored radoznalosti, ključne osobine koje je vode kroz život i profesionalno i lično.

Prihvatanje izazova

Kad je početkom devedesetih godina ostala bez radnog mesta, jer su slovenačke firme tada zatvarale svoja predstavništva, prihvatila je posao u knjigovodstvenom birou u Novom Sadu. „Tada sam, u stvari naučila šta znači raditi sve vrste ekonomskih poslova, koji nisu baš primamljivi. Međutim, naučila sam da vodim poslovne knjige i počela da razumem funkcionisanje privrede i ekonomske parametre. To iskustvo mi je u kasnijem poslu dosta značilo. Većina mladih ljudi danas očekuje da će kad dođe u banku, odmah početi da radi na višim pozicijama“, kaže ona. Bankarsku karijeru počela je u Vojvođanskoj banci u kojoj je radila 13 godina. U Erste banku prešla je sa mesta izvršnog direktora poslova sa stanovništvom Vojvođanske banke 2005. godine kad je ta banka i došla na srpsko tržište. Dobila je ponudu od „headhuter“-a koje je angažovala Erste banka da pročešljaju srpsko tržište. „Bankarstvo sam ranije smatrala tradicionalnim poslom koji uz moj karakter i dinamičnu prirodu ne ide”, kaže ona. Prema njenim rečima, bankarstvo nekad i sad uopšte nisu iste kategorije. „U bankarstvu sam porasla u kartičarstvu i to je jedan specifičan esnaf. Devedesetih godina, kad smo počeli da uvodimo kartičarstvo bili smo kao neshvaćeni umetnici. U Srbiji ta usluga nije bila poznata i tad sam poželela prvi put da odem u neku zemlju u kojoj se kartičarstvo uveliko primenjuje“, kaže ona. Sticajem okolnosti nije otišla i smatra da je to jedno od životnih iskustava koje joj možda nedostaje. Ali, kad pogleda unazad i ovde je u to vreme bilo dosta izazova, a život je išao svojim tokom.

Današnja pozicija na kojoj radi podrazumeva dosta rada i odgovornosti, ali Jasna Terzić kaže da uspeva da organizuje svoje vreme uz dobar plan i posvećenost. Vrlo je teško objasniti odgovornost posla kao i sve ono što banka zahteva i sve ono što neko ko je na određenoj funkciji u banci mora da pruži. Trudim se da se tokom dana posvetim u punoj meri poslu, a onog trenutka kad završim sa poslom, trudim se da se u potpunosti posvetim onima koje najviše na svetu volim, mojoj deci, kojoj zapravo najviše i nedostajem“, kaže ona. Ćerka ima 17 godina, sin osam i kad dođe kući sa sinom slaže lego-kocke, a sa ćerkom rešava ljubavne probleme.

Rođena Novosađanka koja je ceo život provela u tom gradu, danas putuje skoro svaki dan na relaciji Novi Sad - Beograd, jer su joj deca u Novom Sadu, a posao u Beogradu. Odlučila je da deca odrastaju u Novom Sadu. „Mislim da je bolji grad od Beograda za odgajanje dece i to najviše iz praktičnih razloga jer je sve tu, nadohvat ruke “, kaže ona.

Roditelji su je vaspitavali da bude samostalna, pa se trudi da tako vaspitava i svoju decu, jer smatra da je veoma važno ne vršiti pritisak na njih. „Iako sam jedinica, mislim da nisam nikad do kraja osetila blagodeti toga, jer se u mojoj porodici uvek mnogo radilo. Roditelji su još bili na studijama kad su me dobili i umesto da me vode na igralište, vodili su me u biblioteku“, kaže ona. Dok su roditelji učili, Jasna Terzić je naučila da čita sa tri godine i postala najmlađi član Novosadske biblioteke. Kao mala je uživala u knjigama i ta navika je ostala i danas. Trudi se da priušti sebi dobru knjigu kad god može iako je to, zbog tempa kojim živi, najčešće pred spavanje. Kao pravi individualac, u mladosti je trenirala atletiku i gimnastiku, ali je kasnije osetila vrednosti tima kroz višegodišnje bavljenje odbojkom. Odbojku je igrala sa kolegama iz prethodne firme u kojoj je radila.

Dinamičan duh

„Kad ne bih radila u banci, volela bih da uđem u neki posao sa vinima. To doživljavam kao posebnu vrstu umetnosti i mislim da je najlepša stvar u životu kad iz duše i srca radite nešto što volite“, kaže Jasna Terzić. Vino zahteva posvećenost, pa se za sad njime bavi amaterski i, kaže kroz smeh, još uvek je samo korisnik. Pomaže ocu koji pravi svoja vina u vikendici na obroncima Fruške gore, gde on sve više i više boravi. „To je hobi koji mu je pomogao u životu da se relaksira i oslobodi stresa. Sada nemam vremena za to, ali kad dođe berba grožđa, uvek odem da mu pomognem“, kaže ona.

„Otac se takođe bavio finansijama, on je u stvari i dosta uticao na mene i na moje opredeljenje da studiram ekonomiju. Da nije bilo njegovog glasa koji je na kraju prevagnuo, možda bih propratila tadašnji zanos i studirala biologiju mora“, kaže ona. Nema stvari koju bih u ovom trenutku promenila u svom životu. “Mislim da je veoma važno da čovek kad se okrene za sobom shvati da je radio prave stvari, da bude zadovoljan time i pri tom da zna da je svemu što je radio dodao neku svoju vrednost”, kaže ona.

Smatra da je od oca nasledila dinamičan duh i energiju koja ne nestaje. To je jedna od osobina koju sve njene kolege primećuju i pitaju je ponekad: “Gde se ti gasiš, Jasna”.

Nažalost, danas, kaže, nije teško videti mlade ljude koji su ugašeni a da još nisu ni počeli da dobijaju prilike da se dokažu u životu.

„Ne verujem da postoji neki trud u životu koji čovek uloži u bilo šta a da se posle ne isplati. Ja sam realni optimista i mislim da ne postoje nemogući zadaci ako čovek zna svoju pravu meru. Nemamo uvek i svaki dan na raspolaganju istu energiju. Ali ako je dan bio težak i sa nekim energetskim padom, znaš da će sutra doći novi dan“, kaže ona i dodaje: „Držalo me je i drži me u teškim vremenima to što uvek gledam napred. Kao Skarlet O’Hara: „Sutra je novi dan!“

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs