Banke sve više odobravaju kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta - Ukrupnjavanje parcela otežavaju nerešeni imovinski odnosi

Srbija se prostire na površini od ukupno 8,84 miliona hektara. Oko 70% te teritorije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30% pod šumama. Zemljište je svuda vredan resurs pa banke sve više odobravaju kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, posebno u Vojvodini.

Industrijalizacija u Srbiji decenijama za nama opustela je trećinu sela. Međutim, pitanje je dana kada će poljoprivreda postatati jedan od profitabilnijih poslova.

Janko Hrcan iz Kisača kaže da je podigao kredit da kupi zemljište jer su kamate za tu namenu značajno pale, što mu otvara mogućnost za isplativiju proizvodnju.

- Ako nam neko ponudi zemljište u blizini našeg zemljišta, lično gledam da ukrupljavam posed i čak i da nemam pare, uzmem pare od banke na period od pet, sedam ili osam godina, pa ćemo tu kamatu nadomestiti i rodom - rekao je Janko Hrcan.

Kamate za kupovinu zemljišta pre tri godine kretale su se oko 10%, a sada su 3-4% godišnje. Sve je stvar dogovora sa klijentima, zavisno od vrste obezbeđenja, roka otplate ili veličine parcele.

- Obezbeđenje po ovim kreditima je najčešće sama zemlja koja je predmet kupovine. To u određenim situacijama stvara dodatne troškove o čemu bi klijenti trealo da povedu računa, upis hipoteke, procena vrednosti zemljišta, overa ugovora i tako dalje - kaže Zoran Ristić iz UniCredit banke.

Ako je zemljoradnja profitabilna kako onda objasniti da na samo nekoliko kilometara od centra Beograda imamo njive i livade koje ničemu ne služe. Odgovor je u našem mentalitetu. Na primer, dva brata su pre 50 godina podelila imanje. Jedan je to ostavio unucima, a oni otišli u inostranstvo. Drugi je prodao svoj deo parcele, uzeo kaparu ali nije je naplatio, pa je sada ta parcela u sudskom sporu.

U Srbiji je registrovano 1,3 miliona poljoprivrednika koji u proseku poseduju po pola hektara. Investitora za ukrupnjavanje poseda ima ali oni u pojedinim delovima Srbije zbog rascepkanosti parcela, ne mogu da ukrupne imanje da bi uložili u modernu proizvodnju.

- Često se može čuti da je zbog nekih grešaka u katastru ili zato što je u katastru upisano više vlasnika na jednoj parceli, to zemljište ostalo neobrađeno. Mi beležimo kako stvari stoje, dakle, ako postoji više vlasnika na jednoj parceli mi ih moramo upisati kao vlasnike parcele - kaže Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, zemljište će vredeti više. Imaćemo i više interesovanja za poljoprivredno zemljište. Za onaj brdsko-planinski deo država ima subvencije, ali i planove ostanka i povratka na selo.