Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Ronan i Erwan Bourollec + zvezde evropskog dizajna na Belgrade design week-u 2008.godine !
Petak, 16.05.2008.
13:19
Komentari
Treći po redu Belgrade Design Week održao se od 5. do 11. maja na preko 50 lokacija širom grada. Među brojnim gostima koji su se ove godine pojavili na BDW-u posebnu pažnju predstavlja dolazak braće Erwan-a i Ronan-a Bouroullec (Burulek), mladih super-zvezda evropskog dizajna, dobitnika brojnih nagrada i autora nameštaja koji se nalaze u stalnim postavkama najvećih muzejia savremene umetnosti i dizajna širom planete.
Ronan (1971) i Erwan (1976) rođeni su malom mestu Kuimper (Quimper) u Bretanji u Francuskoj. Tokom odrastanja ništa nije moglo nagovestiti da su Burulekovi predodređeni za dizajnere. Niko u njihovoj familiji nije posedovao bilo kakvo znanje iz ove oblasti. Bake i deke bavile su se zemljoradnjom a roditelji su bili medicinski radnici. Kao deca, retko su napuštali Bretanju. "Škola mi nije išla", priznao je jednom prilikom Ronan, “Nisam bolje prošao ni kada sam dosao u Pariz da studiram industrijski dizajn, tek nekoliko godina kasnije, kada sam se prebacio u École Nationale Supérieure des Arts Décoratifs, kockice su se složile.” On i Erwan su, srećom, započeli karijere u vreme kada je Francuski dizajn bio više nego zreo za oporavak, nakon neuspelog perioda portage za domaćim zvezdama koje ce naslediti Filipa Starka (Philippe Starck). Šta više nova struktura proizvođača bila je agresivno nestrpljiva da pronađe talentovane mlade dizajnere koji će ponoviti komercijalni uspeh mega-zvezda poput Starka, Morisona i Marc Newson-a.
Pojava braće Bouroullecs donela je pravo osveženje a njihov uspeh je još značajniji u kontekstu preporoda u francuskoj modi, arhitekturi i dizajnu ali i usponu Pariske grupe dizajnera među kojima su Christophe Pillet, RADI, Matali Crasset i drugi.
Ubrzo po diplomiranju na «Ecole Nationale des Arts Décoratifs», Ronan je započeo samostalni rad uz saradnju mlađeg brata Erwan-a, koji je u to vreme jos uvek bio student Po završenom fakultetu, uspevao je da živi pomoću kredita francuske vlade, što mu je omogućilo da stvara i izlaže prototipe komada nameštaja i keramike. Od samog početka Ronan je razvio drugačiji pristup dizajnu. Nasuprot čistim i svedenim formama, koje su do tada dominirale, njegov rad krasila je izuzetna udobnost i fleksibilnost. Osim nekoliko projekata koji su individualno potpisani sve što su braća Bouroullec stvarala posle 1998. plasirano je pod zajedničkim imenom.
Obojica braće razvijali su svoh rad pod uticajema Morisson-a, Konstantin Grcic-a i starijih italijani- Ettore Sottsass, Andrea Branzi i Gaetano Pesce. Imali su i sličan stil stvaranja koji Erwan opisuje kao "promišljeno jednostavan sa dozom humora". Primeri tog humora bili su SMAK ogrlica iz 1999. (izgledala je kao lanac od nerđajućeg čelika čiji se krajevi uvijaju u krugove podsećajući tako na slušalice walkmen-a). Pored humora, koji se igra sa precepcijom, njihov dizajn je osvezavajuć u svojoj jednostavnosti i funkcionalnosti. Objekti ostaju ono što izvorno jesu dok u isto vreme nude sasvim novo vizuelno(estetsko) iskustvo. Jedna od osnovnih karakteristika njihovog rada ogleda se zapravo u kreiranju nekoliko osnovnih celina dok se konzumentu ostavlja da odluči kako će ih koristiti. Ta kombinacija romantičnosti i funkcionalnosti prožima rad oba brata. Kao i svi talentovani dizajneri braća Burulek su definisali sopstveni prepoznatljivi vizuelni izraz, koji Dzasper Morison /Jasper Morrison (jedan od dizajnera koga braća najvise poštuju) opisuje kao "promišljen i disciplinovan ali pun poetičnog duha" Njih dvojica poseduju neverovatnu sposobnost da klasičan tradicionalan tip nameštaja redizajniraju i modifikuju u skladu sa potrebama svoje generacije-lutajućih dvadesetogodišnjaka koji se često sele, noseći svoj nameštaj sa sobom.
Kao stariji, Ronan prvi počinje sa radom i ubrzo skreće pažnju na sebe konceptom "Combinatory Vases" kojeg su činile osam belih vaza od neoprena od kojih se svaka može kombinovati sa drugom i tako dobijati novi oblik. Usledili su kuhinjski elementi iz 1998. dizajnirani tako da ih sam kupac može prilagoditi svojim potrebama tako što će dodavati fioke, radne površine i police. Njegovi radni radovi privukli su pažnju predsednika firme Cappellini na sajmu u Parizu. Ponudio je izradu nekoliko starijih Ronanovih ideja i zatražio nekoliko novih. Shvativši da mu je potreban asistent Ronan je zatražio pomoć od Erwan-a, koji u to vreme napustio umetničku školu u Parizu. Erwan je pristao i tako je sve počelo.
Zasluge za sofe koje se mogu rasklapati- u kompletu sa policama- koje je Cappellini lansirao te godine na Milanskom sajmu, pripadaju obojici. Taj rad je postao ostvarenje o kome se najvise pričalo te 2000. godine na Milanskom sajmu nameštaja.
Godina 2000. bila je značajna za braću jer tada upoznaju Rolf-a Felhbaum-a, predsednika kompanije Vitra. Ubrzo sa Vitrom počinju rad na novom sistemu kancelariskog nameštaja “Joyn” koji je pušten u prodaju 2002. Marketinški uspeh sistema “Joyn” koji su zajedno razvili dokazao je svoju vrednost u procesu transformacije metoda rada i organizacije postavljajući standarde inovativnog koncepta primenjenog kancelarisjkog enterijera.
Ronana i Erwan odlično su se snašli u poslovnoj filozofiji proizvodnje kancelarijskog nameštaja kompanije Vitra i razumeli tendenciju da novi radni prostori obezbeđuju više “prostora” u manje prostora, tako što se uklonjaju zidovi i hodnici. Na taj način teže je odrediti status zaposlenog. Otvoreni prostor lakše se prilagođava i onima koji rade samostalno i onima koji rade u grupi. Posao dizajnera u tom slučaju nije da organizuje radna mesta po nekoj prihvatljivoj šemi, ali određeni uslovi moraju da budu ispunjeni. Razumevanje ovakvog koncepta rezultiralo je sa nekoliko proizvoda poput kancelarijske stolice Worknest (radno gnezdo) koja je, zahvaljujući svojom ergonomskom prilagodljivošću i ostalim pratećim performansama, kompatibilna sa pomenutim “Joyn” sistemom i Alcove Highback sofom koja je kreirana u okviru Vitrinog programa “Net’n’Nest”. Zanimljivo je da je prateči element ove sofe dizajnirao Jasper Morrison. Saradnju sa Vitrom braća Bouroullec krunisali su ove godine izradom najnovijeg modela stolice Slow Chair.
Pored pomenutih kompanija braća danas sarađuju i sa drugim prestižnim evropskim kompanijama u oblasti dizajna, poput Littala iz Finske, Habitat iz Engleske, Ligne Roset i Domeaux & Pères iz Francuske. Dizajnirali su i nameštaj za kancelarije Hedi Slimane, novog dizajnera muške odeće Christian Dior-a, kao i Parisku radnju Issey Miyake`s APOC etikete.
Među brojnim nagradama koje su osvojili za svoj rad ističu se nagraa žirija na internacionalnom sajmu nameštaja u Parizu 1998. godine, nagrada za najboljeg novog dizajnera 1999, godine u New York-u, kao i nominacija za prestižnu nagradu Compasso d`oro 2001. u Milanu. U 2002. godini braća su proglašena za “Kreatore godine” od strane Salon du Meuble u Parizu a tokom 2003. su proglašeni za dizajnere godine od strane Elle Decoration iz Japana.
Pored nagrada njihovi radovi izloženi su na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama poput. Izložba “Ronan and Erwan Bouroullec” održana je u Muzeju dizjajna u Londonu 2002. Tokom 2004. godine priređene su njohove dve samostalne izložbe u Muzeju Primenjene umetnosti u Los Angeles-u i u muzeju umetnosti u Roterdamu. Tokom leta 2005. učestvovali su u kolektivnoj izložbi u Centru umetnostu u Seulu i u muzujeu dizajna u Koreji. Radovi Ronan i Erwan Bouroullec’s su deo stalnih postavki u muzeju moderne umetnostu u New York, muzeju savremene umetnosti e “ Georges Pompidou” u Parizu, muzeju dizajna u Londonu, liisbonskom Muzeju dizajna i muzeju u Roterdamu.
I pored svestke slave braća su odaju utisak nemanemtljivih i nepretencioznih osoba koji žive povučeno u predgrađu Pariza marljivo radeći u svom studiju. Oba brata tvrde da imaju koristi od zajedničkog rada, ako ni zbog cega drugog, onda zbog rigoroznije i detaljnije analize svakog elementa.
`Uvek postoji timski rad u dizajnu.”, primećuje Erwan. “Za većinu dizajnera prvo objašnjavanje ili pravdanje svog rada, dešava se u susretu sa proizvođačem, a mi provodimo nedelje, možda čak i mesece raspravljajući se oko najsitnijih detalja”.
"Naš rad je moćniji kada se ne slažemo. Iz prostog razoga što tada guramo jedan drugog snažnije`, kaže Ronan. "Kada se složimo, ispadne samo prosečan. Shvatili smo da je besmisleno prihvatati zasluge pojedinačno, zajedno učestvujemo u svemu što stvaramo. Nemoguće je definisati ko je šta uradio, moglo bi se reći da sam ja tehnički jači a Erwan estetski, ali to bi bilo banalizovanje. Ne slažemo se uvek ali ono što nam je zajedničko je senzibilitet."
Nakon svega predhodno izloženog jasno je zašto dolazak braća Bouroullec na ovogodišnji BDW izaziva ogromno interesovanje javnosti. Braća su se beogradskoj publici predstavila predavanjem 9. maja a i istog dana su u prodajnom objektu kompanije NITEA biti organizovana izložba njihovih najpoznatijoh radova koji su proizašli iz saradnje braće sa Vitrom.
