Bez kanalizacije više od 80% Srbije

Više od 80% zemlje nema kanalizaciju, dok je u Evropskoj uniji ta cifra predstavlja upravo suprotno - broj pokrivenosti država članica sistemima za odlaganje fekalija.

Ispunjavanje uslova za pristup Evropskoj uniji zapelo je kod ovog pitanja o kome se inače malo govori, istakla je nedavno šefica srpskog tima za pristupne pregovore Tanja Miščević.

- Za usklađenost po pitanju životne sredine, prema pravilima EU, potrebno je izdvojiti i više od 11 mlrd EUR – navela je Miščević gostujući u "Kažiprstu" o stavkama za koje je "poznato da zahtevaju najviše para i vremena".

Dok je za većinu Evropljana normalno da imaju fekalnu kanalizaciju sa prosekom od 70 ili 80 odsto, Srbija može samo da se srami kada se iznese podatak da je samo 17 odsto teritorije pokriveno kanalizacionom mrežom.

Pritom ne može sama da obezbedi standard za ispunjenje poglavlja 27 koje podrazumeva usklađenost po pitanju životne sredine, nego će morati i da zatraži pomoć iz fondova EU.

Deset godina malo

Ivan Karić iz Zelenih Srbije procenjuje da bi evropski standard za odlaganje fekalnog otpada mogao da bude dostignut tek za 10 godina, dok cifra od 11 mlrd EUR koja se odnosi na celokupno poglavlje zaštite životne sredine može da bude iskorištena u te svrhe za dve decenije.

- Generalno je problem sa fekalnim i otpadnim vodama u Srbiji. Svi gradovi u male vodotokove ispuštaju svoje fekalne vode. Ne postoje sistemi koji rade na pravi način, svake godine dogodi se bar po jedan akcident. Ne može da bude upereno prstom samo u građane, tu su i poljoprivreda i industrija kao zagađivači. Nepostojanje fekalne kanalizacije je krivica države koja u nju ne ulaže 40 godina – smatra Karić.

Ni ono izgrađeno i isplanirano nije tako sjajno i bajno, kao u Subotici, gde je uloženo mnogo novca, a ispostavilo se da je tehnološki potupni promašaj.

- Nedostaje mnogo projektne dokumentacije, nije ažurirano i sistemi su prevaziđeni. To je veliki izazov, treba da se izađe sa savremenim rešenjima, a ne da se reševa po planovima iz devedesetih – nastavlja on.

I delovi Beograda bez kanalizacije

Informacija koju je naveo mendažer Beograda Goran Vesić da trećina Beograda nema kanalizaciju svrstava prestonicu u vrh problematičnih mesta.

- Beograd je najkritičniji zbog koncentracije stanovništva, a fekalije izlivaju direktno u Savu i Dunav – napominje predstavnik Zelenih Srbije.

Bunari kao septičke jame?!

Neadekvatno napravljene septičke jame ugrožavaju i bezbednost.

- U Bariču nastaju klizišta jer septičke jame pune podzemne vode, koje dalje ugrožavaju čitavo podzemno tle - kaže Karić.

On se osvrće i na pojavu koja može da se svrsta u rubriku "Verovali ili ne".

- Čim u neko mesto dođe voda, dobiju sitem, ljudi svoje bunare pretvaraju u septičke jame - priča Karić uz komentar da je to ravno sociološkom fenomenu.