Platne kartice umesto vaučera, niža stopa PDV-a u ugostiteljstvu, manji porez na imovinu... - Predstavljamo vam Strategiju razvoja turizma od 2016. do 2025.

U sektoru turizma u Srbiji u narednih deset godina biće zaposleno 40.000 novih radnika, devizni prihod od ove delatnosti dostići će 5 mlrd USD, a strani turisti pohrliće u Srbiju. Ovo nije skok u budućnost, već očekivanja autora Strategije razvoja turizma Republike Srbije za period 2016-2025, koju je krajem novembra usvojila Vlada.

Da bi se to ostvarilo, neophodna je podrška države, a autori Strategije predložili su sledeće mere: smanjenje visine kamatnih taksi, doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i stope poreza na imovinu. Predloženo je i uvođenje niže stope PDV-a od 10% na ugostiteljstvo u celini, uvođenje sistema platnih kartica i zamena sistema vaučera, nastavak i dalji razvoj programa podsticanja domaćih turističkih agencija i organizatora putovanja u cilju dovođenja organizovanih grupa stranih turista u Srbiju. U cilju podsticanja investiranja u ovu oblast, nadležno ministarstvo u saradnji sa drugim institucijama treba da organizuje izradu investicionih kataloga i promociju investicija u oblasti turizma u zemlji i inostranstvu. Takođe, za podršku sektoru turizma, neophodna je i direktna podrška - bespovratna sredstva, krediti, fondovi rizičnog kapitala i javno-privatna partnerstva.

U desetogodišnjem periodu pred nama broj zaposlenih u turizmu bi sa 115.020, koliko ih je bilo na kraju bazne, 2015. godine, trebalo da se poveća na čak 156.560. Procenjuje se i da bi ukupno učešće turizma u BDP-u na kraju perioda obuhvaćenog strategijom trebalo da se udvostruči i da sa 6,57% dosegne do 12,15%!

Strategijom su, kao prioritetni proizvodi Srbije izdvojeni MICE, odnosno poslovna putovanja, planine i jezera, kratki gradski odmori (city break), zdravstveni turizam, kružna putovanja, nautički turizam, događaji, specijalna interesovanja, ruralni i tranzitni turizam.

Osnovni ciljevi Strategije su održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma, jačanje konkurentnosti i povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i povećanje učešća ovog sektora u BDP-u, povećanje broja zaposlenih i unapređenje ukupnog imidža zemlje.

Cilj strategije je i da se turizmu pristupi sistemski, kroz uticaj koji ima na društveno-socijalni, lokalni i regionalni razvoj, razvoj kulture i obrazovanja i unapređenje životne sredine. Osim što bi sektor turizma u narednih 10 godina trebalo da postane prioritetna privredna grana, trebalo bi da ima efekte i na saobraćaj, trgovinu, sport, nauku, kulturu, obrazovanje i druge oblasti.

Jedan od dobrih primera, ka dostizanju tog cilja, jeste i nedavno ugovorena saradnja Agencije za upravljanje lukama i UNDP, na projektu "Lokalni razvoj istočne Srbije kroz povećanje prihoda od turizma". Ideja je da se, uz promovisanje turizma istočne Srbije, razvija i vodni saobraćaj - kroz razvoj kruzinga. Predviđeno je da se Dunavom povežu Beograd i šest gradova i opština na istoku Srbije - Smederevo, Kostolac, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac i Kladovo, te da se kreira jedinstvena turistička i edukativna ponuda od šest spomenika kulture.

Naš adut su autentični proizvodi

Ako se planovi iz strategije budu odvijali predviđenim tempom, Srbija bi 2025. godine trebalo da postane globalno prepoznata destinacija, a turizam jedna od naših dominantnih privrednih grana. Da je zaista reč o perspektivnom sektoru, svedoče i trenutna dešavanja na tržištu, jer se i pojedini investitori iz drugih sektora okreću ulaganjima u turizam. Pre samo nekoliko dana, Petar Matijević kupio je zgradu Jugoexporta u centru Beograda, sa namerom da je, kako kaže - pretvori u hotel.

- Pratim privredne tokove, pa tako i ulažem, jer su hotelijerstvo i ugostiteljstvo privredna grana koja je sve značajnija u Srbiji - rekao je vlasnik IM Matijević tom prilikom.

Kako bi turizam postao jedna od glavnih srpskih uzdanica, domaća ponuda treba da bude usklađena sa potrebama klijenata i globalnim trendovima, ali i da bude autentična i da sadrži proizvode visokog kvaliteta.

Jedan autentičan domaći proizvod - srpska kobasica, krajem 2016. dobio je i zvaničnog šampiona, i to iz Bačke.

- Došlo je vreme da se na tržištu ponovo pojave dobri proizvodi sa nacionalnim prefiksom i da se industrija hrane poveže sa turističkom ponudom Srbije - rekli su predstavnici žirija, koji su na takmičenju u Privrednoj komori Srbije odabrali najbolji gurmanluk.

Strategijom razvoja turizma definisan je i model rasta u turističkom sektoru. Određena su dva razvojna perioda – od 2016. do 2020. i od 2020. do 2025. godine.

Ako se sve bude odvijalo po planu, ukupan broj noćenja na kraju prvog perioda, 2020. godine, trebalo bi da dostigne 9,6 miliona godišnje. U odnosu na 2015. godinu, u kojoj je ta cifra bila 6,7 miliona, predviđena stopa rasta je 7,6%. Pretpostavka je da će se struktura tržišta i u budućnosti menjati u korist stranih posetilaca.

Kako postići ove ciljeve? Strategija definiše glavne smernice na ovom putu. To je, između ostalog, usklađivanje ponude sa trendovima na međunarodnom tržištu, investiranje u postojeće kapacitete, uvođenje savremenih standarda kvaliteta, viši nivo profesionalnosti i obučenosti osoblja. Definisani mehanizmi rasta su i uvođenje novih atrakcija i proizvoda, promocija seoskog i lovnog turizma, uvođenje sistema podsticaja kroz različite vrste poreskih i kreditnih olakšica, grantove i direktnu finansijsku podršku.

U drugom razvojnom periodu, od 2020. do 2025. godine, predviđeno je povećanje smeštajnih kapaciteta za čak 15.000 ležajeva, uz nastavak trenda restrukturiranja, povećanja kvaliteta usluga i rasta zauzetosti postojećih kapaciteta. Na kraju perioda, u 2025. godini, ukupan broj noćenja turista trebalo bi da dostigne 14,84 miliona, što znači da se predviđa prosečna godišnja stopa rasta od 9,1%.

Ovim najavama u prilog ide činjenica da je za prvih deset meseci 2016. ostvaren isti broj noćenja kao cele 2015. godine.

Takođe, predviđeno je i da će se struktura tržišta u budućnosti menjati u korist stranih turista. Ta priča ima realne osnove, jer je naša zemlja svakako sve privlačnija strancima, i to sa različitih meridijana. Kako je nedavno najavila direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović, stiže nam veliki broj turista iz Nemačke, Rusije, Velike Britanije, zemalja bivše Jugoslavije i drugih država u okruženju. Takođe, zahvaljući ukidanju viza za putnike iz Kine, očekuje se i veliko interesovanje turista iz ove zemlje.

Autori Strategije razvoja očekuju da će Vlada prihvatanjem strategije, prihvatiti i druge obaveze i odgovornosti, koje se odnose na pozicioniranje turizma kao jednog od prioritetnih razvojnih sektora. S obzirom na to da se u ovom desetogodišnjem periodu očekuje nastavak integracija sa EU, Vlada bi trebalo i da uspostavi sistem efikasne međuresorne saradnje i korišćenja raspoloživih fondova EU, da utiče na jačanje i podizanje kapaciteta TOS, da daje podsticaje i olakšice, kao i da jača model javno-privatnog partnerstva.

Podrška za investicije

Ovim dokumentom izdvojeno je 18 turističkih destinacija, za koje je urađen akcioni plan, sa opisanim atrakcijama i proizvodima, kao i zadacima i merama podrške koje treba realizovati. Ta područja su Beograd, Novi Sad sa Fruškom gorom i Sremskim Karlovcima, Subotica i Palić, Potisje, Turistička regija Zapadna Srbija, Kopaonik, Kragujevac i Pomoravlje, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Podunavlje, Aranđelovac i Topola, Golija sa Novim Pazarom i Ivanjicom, Divčibare i Valjevo, Niš i Niška Banja, Vlasina sa Vranjem i Vranjskom Banjom, Stig i Kučajske planine, Banat i Vršac, Stara planina i Podrinje sa Loznicom i Banjom Koviljačom.

Glavne mere podrške predviđene strategijom odnose se na aktivnosti u oblasti sticanja novih znanja i veština, naučnoistraživačkih i razvojnih projekata, izrade planske i tehničke dokumentacije, statističko praćenje, podizanje kvaliteta upravljanja u turizmu i nivoa svesti građana o važnosti i značaju zaštite prirode i razvoja turizma.

No, za dalje unapređenje, neophodne su već pomenute mere - smanjenje poreskih opterećenja, izrada investicionih kataloga, uvođenje sistema platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima po ugledu na Mađarsku i Francusku (zamena sistema vaučera) itd.

Dok se sistem platnih kartica ne uvede, autori Strategije preporučuju nastavak sistema vaučera pokrenutog 2015. Kako kaže RZS, broj domaćih turista je 2015. godine u odnosu na godinu ranije porastao za oko 200.000. Međutim, podaci RZS pokazuju i da je Srbija te 2015. godine ugostila jednak broj domaćih gostiju kao 2011, te se zapravo ne može sa sigurnošću tvrditi da su vaučeri doprineli povećanju broja domaćih turista.

Program se svakako nastavkja, te će za 60.000 vaučera u 2017. država će izdvojiti 300 miliona dinara (tokom 2016. za ovaj podsticaj izdvojeno je 230 miliona dinara). O tome ko i kako može konkurisati za vaučere, eKapija je nedavno pisala.

Ko sprovodi Strategiju? Glavni akteri su resorno ministarstvo, Turistička organizacija Srbije, granska, profesionalna udruženja, asocijacije, kao i Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, naučne, obrazovne i stručne institucije i organizacije civilnog društva. U meri u kojoj se uspešno ostvari predložen koncept podrške, u toj meri će postojati i stvarni potencijal za generisanje razvoja turizma. U suprotnom, turizam će se razvijati spontano, od slučaja do slučaja, sa onoliko sredstava koliki je potencijal i interes privatnih i domaćih investitora, zaključuju autori strategije.

Da bi ciljevi strategije bili dostignuti, u narednih 10 godina Srbiju očekuju mnogobrojne administrativne izmene, ali i ulaganje u promociju, marketing i stvaranje dobrog imidža.

Katarina Stevanović



Kompletnu Strategiju razvoja turizma od 2016. do 2025. godine pogledate u pdf fajlu.