Srbija godišnje baci 40 tona krvne plazme - Nabavka iz inostranstva košta državu 30 mil EUR

Po broju obavljenih transplantacija i donora Srbija je na dnu evropske lestvice. Po zakonu koji je trenutno na snazi, čak i ako neko ima donorsku karticu, poslednju reč o doniranju organa daje porodica posle donorove smrti. Tako se ionako mali broj donora od oko 130.000, na kraju svede na 30.000.

Pretpostavljena saglasnost, koja će uskoro biti uvedena novim zakonom, podrazumevaće da su svi punoletni građani automatski i donori, osim ukoliko ne potpišu da su izričito protiv doniranja organa. Onaj ko ne želi da donira organe nakon smrti moraće da se prijavi u opštinu ili u sud i da potpiše formular. Postojaće baza podataka u MUP-u u kojoj će uz svačije ime stajati podatak da li je odbio da bude donor.

Predsednik udruženja Lekari protiv korupcije dr Draško Karađinović kaže ističe da je osnovna prepreka za izmenu zakona nesređena situacija u oblasti transfuziologije, koja je usko povezana sa transplantologijom.

– Služba za transfuziologiju je zapravo temelj. A kod nas je služba za transfuziologiju u jako lošem stanju. Svake godine u Srbiji se baci oko 40 tona plazme dobrovoljnih davalaca Srbije, umesto da se preradi u krvne proizvode. Istovremeno, za uvoz krvne plazme godišnje izdvajamo 20-30 mil EUR – ističe dr Karađinović. On ocenjuje da upravo ta činjenica sprečava uspostavljanje prave transfuziološke službe, a samim tim i transplantologije.

Kada dobrovoljni davalac donira krv, iz nje se izdvajaju eritrociti, trombociti i krvna plazma, od koje se dalje izdvaja plazma za frakcionisanje od koje se prave lekovi kao što su imunoglobulini i albumini, neophodni za lečenje mnogih ozbiljnih bolesti. U Institutu za transfuziologiju krvi postoji centar koji bi trebalo da se bavi preradom krvne plazme koja se skuplja od preko 200.000 dobrovoljnih davalaca krvi.

– Nažalost to se ne dešava, a plazma se baca – naglašava dr Karađinović. Karađinović ocenjuje da je situacija u transplantologiji posledica komercijalnih interesa uvoznika koji na uvozu ostvaruju značajne uvozne marže.

– Obrada krvne plazme nije uređena, iako je do sada nekoliko projekata finansirala EU. Projekti u visini od nekoliko miliona evra, koji su dati za unapređenje centra za obradu krvne plazme, nisu, međutim, uspešno realizovani. Uprkos činjenici da je Srbija nekada imala jedan od najmodernijih centara za obradu plazme, danas je on zastareo i nefunkcionalan – rekao je Karađinović.