Zašto bacamo hranu?

Projekcijom filma Samo ti jedi i diskusijom sa beogradskim srednjoškolcima u EU info centru, Centar za unapređenje životne sredine je započeo kampanju podizanja svesti o otpadu koji nastaje bacanjem hrane.

Danas se u svetu baca više od trećine hrane koja je mogla biti upotrebljena. Tako neodgovoran odnos prema hrani, osim velike finansijske štete izaziva i veliki broj posledica po životnu sredinu – povećanu emisiju gasova staklene bašte, smanjenje količine pitke vode, povećanje potreba za odlaganje otpada, povećanje površine obradivog zemljišta na teret ekosistema.

Hrana se baca iz mnogo razloga – zbog kupovine nepotrebnih namirnica, prevelikih obroka, zbunjujućih rokova upotrebe i zato što nam se može. Procenjuje se da hrana koja se baci na celom svetu u toku jedne godine, može da nahrani sve gladne u svetu sledeće tri godine. Nevidljiva voda – voda koja je kroz razne proizvodne procese ugrađana u svaku namirnicu, takođe bude uzaludno potrošena. Procena je da se u hrani koja bude bačena nalazi količina vode koja cele godine može da napaja jednu od najvećih svetskih reka – Volgu, navodi se u saopštenju Centra za zaštitu životne sredine.

Film Samo ti jedi će u okviru kampanje osim Beograda biti prikazan i u Nišu (14. septembra) i Novom Sadu (14. oktobra), u EU info kutku u tim gradovima. Takođe, biće sprovedeno i prvo zvanično istraživanje o navikama građana, kada je u pitanju bacanje hrane, kao i informativno-obrazovna kampanja na društvenim mrežama, u okviru koje će učesnici kvizova moći da osvoje nagrade.

- Problem bacanja hrane je globalan problem, ali se rešava na lokalnom nivou. Svaka četvrta kesa, puna namirnica, završi u otpadu. To nije održiv sistem, i potrebno ga je menjati, pogotovo ako imamo u vidu da su sve mere koje možemo da sprovedemo veoma jednostavne i ne zahtevaju ulaganja, već samo promenu naših ličnih navika, kao i uspostavljanje sistema koji će regulisati upravljanje viškovima hrane – izjavila je Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Završni deo kampanje biće održan u okviru 7. Međunarodnog festivala zelene kulture "Green Fest" (15-18. novembra) velikom večerom od hrane koja je spašena od bacanja, a u potpunosti je dobrog kvaliteta.

Kampanju Centra za unapređenje životne sredine Hrana se jede, ne baca se je finansijski podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i EU info centra.

Činjenice o bacanju hrane

- Trećina proizvedene hrane bude bačena – oko 1,3 milijarde tona godišnje
- Bačna hrana na globalnom nivo ima vrednost oko 1.000 mlrd USD
- Najviše se baca voće i povrće (45%), riba i morski plodovi (35%), žitarice (30%), meso i mlečni proizvodi (20%)
- U razvijenim zemljama se baca 95-115 kg hrane po glavi stanovnika