Pasulj kvalitetan, cena još neizvesna - Potrebno regulisati tržište i uvoz

Iako je isplativo, pasulj se u našoj zemlji gaji na malim površinama. Zbog nekontrolisanog uvoza prošle godine i velikih zaliha u magacinima, cena je pala.

Po svemu sudeći, ove sezone će se skidati na manjim površinama. Imaćemo kvalitetan pasulj, ali da li ćemo moći da ga prodamo i po kojoj ceni, to je pitanje koje muči poljoprivrednike.

Zbog nekontrolisanog uvoza prošle godine, posejane su manje površine. Ostale su tone prošlogodišnjeg roda u zalihama, pa iako će žetva početi za desetak dana, pitanje je kada će se prodavati ovogodišnji rod.

- Oni koji proizvode, a da ne znaju kome će prodati imaju više problema. Dolazi do uvoza, ne možemo reći losijeg pasulja, ali možemo slobodno reći jeftinijeg pasulja sa svetskog tržišta, tako da dolazi do poremećaja na našem tržištu. Ali to nije specifično za pasulj to se dešava i sa drugim biljnim vrstama - kaže dr Mirjana Vasić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Gligorije Stanimirov nema takvih poteškoća, ali njegova proizvodnja je organska. U ovaj posao ušao je tek kada je uspeo da se dogovori sa otkupljivačem. Ipak mu smeta što na tržištu ne vladaju realne cene kada su u pitanju organski proizvodi. Cene su često previsoke što odbija brojne potrošače i pored toga što se zna da su ovi proizvodi veoma zdravi.

- Radi se za poznatog kupca, nastupio sam kao kooperant koji je u startu ponudio odgovarajuću cenu u odnosu na prošlogodišnje kretanje tržišta - kaže Stanimirov.

- Za luk su ponudili 80 dinara, za krompir 80, to su neke konsultacije sa kolegama koji idu po pijacama. Za pasulj je ponuđeno 240 dinara.

Pasulj je bio isplativ i kad se računalo u nemačkim markama, ali i sada. Za kilogram se izdvajala jedna marka dok se sada plaća i do dva evra. Prinos pasulja po jednom hektaru varira u zavisnosti od vremenskih uslova. Sa navodnjavanjem može dati i do 3 tone, što potvrđuje priču da se ova kultura i te kako isplati, samo uz malo bolje regulisano tržište i kontrolisan uvoz.