Država bez jasne strategije za preduzeća u restrukturiranju - UPPR samo "kupovina vremena"

Najveći broj preduzeća u restrukturiranju, koje je država štitila od poverilaca do 31. maja, pokušaće putem Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) da se dočepa "zelene grane", uz radikalno smanjenje broja zaposlenih, kojih je u 17 strateških preduzeća nešto više od 21.000.

Podaci Ministarstva privrede pokazuju da je u pet preduzeća pokrenut ili bi trebalo da bude pokrenut stečaj. To su Prva iskra Barič, Zastava grupa, Holding preduzeće IHP Prva petoletka, PPT Servoupravljači i PPT Zaptivke. Pri tome se slučaj tri preduzeća Prve petoletke razlikuje od ostalih, jer iako je otvoren postupak, radnici nisu na evidenciji nezaposlenih. Oni su, naime formirali konzorcijum, zakupili objekte i opremu i nastavili proizvodnju. Taj model se pokazao kao uspešan, jer fabrika ne samo da zapošljava 800 ljudi, već posluje dobro i izmiruje redovno sve svoje obaveze.

Drugu, veću grupu preduzeća u restrukturiranju čine ona koja su se opredelila za unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). To su "Holding kablovi Jagodina", FAM, RTB Bor, "Resavica", FAP, "Ikarbus" i "Politika". Model UPPR-a omogućava relativno brzo redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, a planom se definiše način izmirivanja obaveza između preduzeća i poverilaca (državnih i komercijalnih), rokovi otplate, izmene rokova, izmene rokova dospeća kredita i kamatnih stopa, otpis dugova i zateznih kamata, konverziju potraživanja u kapital države, racionalizaciju broja zaposlenih, uvođenje profesionalnog poslovodstva ...

UPPR prvo odobrava sud, a preduzeće je u obavezi da poštuje svaku obavezu i rok iz usvojenog dokumenta. U periodu trajanja UPPR-a preduzeće je i dalje zaštićeno od naplate dugovanja od strane poverilaca. Što se tiče privatizacije, raspisan je samo jedan poziv za prodaju i to fabrike lekova Galenika.

UPPR u stvarnosti

Iako Unapred pripremljeni plan reorganizacije na papiru deluje kao dobro rešenje i zapravo, ukoliko je dobro sročen, donosi novi život preduzećima, u realnim privrednim okolnostima, to baš i nije sasvim tačno. Jer, ne treba zaboravi činjenicu da u Srbiji velika većina ovakvih planova nije ispoštovana do kraja.

Sa druge strane, i sami proces izrade i usvajanja UPPR-a otkriva gomilu nepoznanica iz dotadašnjeg poslovanja, zbog kojih je uglavnom i dolazilo do kraha. Tako je, primera radi, plan reorganizacije RTB "Bor" otkrio neobična dugovanja nekadašnjeg privrednog giganta.

Ukupni dugovi RTB "Bora", zaključno sa 31. martom ove godine iznose više od 157 milijardi dinara, odnosno, gotovo 1,3 mlrd EUR. Kako vrednost potraživanja nekoliko puta nadmašuje kapital RTB, ova kompanija je Privrednom sudu u Zaječaru predala UPPR kroz stečajni postupak, koji za cilj ima rešavanje dugova najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata.

Po navodima iz UPPR, predviđa se da se najveći deo obaveza prema domaćim firmama, od kojih su najveći poverioci RTB Fond za razvoj, Agencija za osiguranje depozita, banke u stečaju, EPS i JP "Železnice Srbije" bude konvertovan u kapital novog preduzeća, koje će nastati spajanjem matičnog i tri zavisna preduzeća iz sastava "Bora". Na taj način, RTB bi od društvene firme trebalo da postane društvo sa ograničenom odgovornošću, u vlasništvu države. Među poveriocima RTB se nalaze i "Zaječarska pivara" sa 27 miliona dinara, "Duvanska industrija Niš", koja potražuje čak 452 miliona dinara, firma "Red metal", domaćeg biznismena Milana Popovića, kojoj "Bor" duguje 318 miliona dinara, ali i šabački koncern "Farmakom", vlasnika Miroslava Bogićevića, koji od najvećeg domaćeg proizvođača bakra i zlata potražuje skoro 30 miliona dinara...

Među inostranim poveriocima, najveći je kanadska EDC banka koja je sa 150 mil EUR kreditirala izgradnju nove topionice, grčki koncern "Mitilineos", koji od RTB traži 17 mil USD i četiri hiljade tona bakra, londonska Standard banka sa gotovo 50 mil USD potraživanja...

Država bez jasne strategije

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za "eKapiju" da trenutna situacija pokazuje da Vlada Srbije nema viziju na koji način da spase preduzeća u restrukturiranju od gašenja, a da se to najbolje vidi kroz opredeljenje da se preduzeća sačuvaju kroz UPPR.

- U realnim okolnostima, taj proces nije ništa drugo do "kupovina vremena", odnosno, obezbeđivanje da u dodatnom periodu preduzeća budu zaštićena od poverilaca, koja nadležnima u državi daje nadu da će uspeti da iznađu rešenje za problem. Na žalost ne vidim šta bi moglo da se pozitivno desi u narednih, recimo, šest meseci, osim ako, nakon nedavne posete, Kinezi ne iznenade. Najverovatniji scenario je da će ostati "status kvo", što znači da će i dalje država razmišljati šta će da radi sa tim preduzećima - kaže Savić.

Savić dodaje da je sprovođenje UPPR-a u nekim slučajevima samo "slovo na papiru", te da se preduzeća uglavnom dovode u još težu situaciju, budući da se dugovi gomilaju. Istina nisu sva preduzeća u istom položaju. Za neke od njih će se partner lakše naći. Prema mišljenju našeg sagovornika, najveću šansu imaju "Petrohemija" i RTB "Bor".

Državna pomoć

Država je u periodu od 2008. do 2013. godine za 17 preduzeća koja su na listi zaštićenih ukupno dala 34,3 milijarde dinara. U skladu sa opredeljenjem da se status tih preduzeća reši jednom za svagda, država im je u prošloj godini u velikoj meri smanjila finansijsku podršku i svela na minimum, pa su "Petrohemija", Grupa "Zastava vozila", "Industrija kablova Jagodina", RTB "Bor", FAP, "Trayal", "Fabrika maziva", "Prva petoletka", "PPT Zaptivke Trstenik", "PPT Servoupravljači Trstenik", "Yumco", "Prva iskra", PKB, "Politika AD", "Ikarbus" i "Galenika" dobili ukupno 437,4 miliona dinara. U 2016. ta preduzeća država više ne finansira, uz izuzetak "Resavice", koja će u skladu sa Zakonom o budžetu primati subvencije Ministarstva energetike do kraja godine.

Jelena Đelić

Direkcija za mere i dragocene metale Republike Srbije

Holding Prva Iskra a.d. Barič

Grupa Zastava vozila

PPT Servoupravljači a.d. Trstenik - u restruktuiranju

PPT-ZAPTIVKE TRSTENIK

Industrija Kablova a.d. Jagodina

Serbia Zijin Copper doo Bor

JP PEU Resavica

Ikarbus a.d. Zemun

Politika a.d. Beograd

Galenika a.d. Beograd

FAP Korporacija a.d. Priboj

Agencija za osiguranje depozita Beograd

Philip Morris operations a.d. Niš

Koncern Farmakom MB Šabac

Ekonomski fakultet Beograd

Trayal korporacija a.d. Kruševac

Fabrika hemijskih proizvoda Hemofluid Kruševac

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Unapred pripremljeni plan reorganizacije

UPPR

FAM

FAP

Milan Popović

Miroslav Bogićević

EDC banka

Mitilineos

Standard banka

Ljubodrag Savić

Prva petoletka

PPT Zaptivke Trstenik

PPT Servoupravljači Trstenik

Resavica

Red metal