Za NPS uvođenje informatike u ovom momentu nerealno - Iz Ministarstva prosvete upozoravaju da je izgubljena još jedna informatički pismena generacija

Odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) informatika ni od nove školske godine, 2016./2017, neće biti obavezan predmet u osnovnim školama. Predlog Ministarstva prosvete o razdvajanju tehničkog i informatičkog obrazovanja (TIO) na informatiku i računarstvo i tehničko obrazovanje naišao je na neodobravanje 29 od 32 prisutna člana na sednici prosvetnog saveta 27. juna (inače ih ima 43). Razlog je kažu u ovoj ustanovi, što inicijativa nije dovoljno potkrepljena informacijama o tehničkoj i kadrovskoj realizaciji i što škole nemaju kapacitet da uključe u ovaj program cele generacije đaka. Srđan Verbić, ministar prosvete, ocenio je na "Twitteru" ovakvu odluku "žalosno lošom".

Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, objasnio je za "eKapiju" da se niko od članova nije izjasnio protiv ove inicijative i da je ona je dobra, ali da moraju biti sigurni da je praćena tehničkom i finansijskom podrškom.

- Predlog ministarstva je da bi trebalo realizovati model "donesi svoj uređaj" po kojem bi đaci bili u obavezi da donose na nastavu svoje računare, što nije u redu. Svi moraju imati jednake uslove za rad, a to košta, pa škole moraju da imaju finansijsku podršku države. Dok škole ne budu bile povezane na Akademsku mrežu Republike Srbije (AMRES) i imale bezbedan, brz i besplatan pristup internetu, što je obećano do decembra, dovoljno uređaja i nastavnike, projekat nije potkrepljen realnim mogućnostima. Ne možemo dopustiti da đaci koriste svoje uređaje već takvu podršku mora da obezbedi sistem - ističe Lipkovski.

Snežana Marković, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje kaže za naš portal da je tačno da škole nisu idealno opremljene, ali da sve imaju kabinete u kojima već realizuju nastavu informatike i da su se u formiranju svog predloga rukovodili činjenicom da je mnogo značajnije da ne propustimo priliku da informatički obrazujemo još jednu generaciju.

- Program je fleksibilan i ne zahteva nužno rad na hardweru, a đaci koji imaju svoje uređaje mogli bi da ih koriste na nastavi. Sve škole imaju informatičke kabitnete i uz malo dobre organizacije to bi moglo da funkcioniše. Idealne uslove nemaju ni najbogatije zemlje, a na terazijama na kojima smo sagledali celu situaciju mnogo je važnije da đaci uče savremen program, razvijaju digitalnu pismenost od malih nogu, pa makar se malo i pomučili, nego da izgubimo još jednu generaciju za informatičku pismenost.

Marković podseća i da je Ministartvo telekomunikacija pre 5 godina kroz program "Digitalna škola" opremilo sve osnovne škole digitalnim kabinetima. Kada je međutim, nakon 3 godine istekao ugovor o održavanju, neke škole su nastavile da to rade same, a neke ne.

- Ministarstvo ne može samo da obezbedi sredstva, već to mora da se reši na nivou Vlade i verujem da će posle ovog "otrežnjujućeg koraka" nešto da se promeni. Po ceni boljeg računara danas gotovo cela učionica može da se opremi tabletima, a mora da se napravi i sistemsko rešenje održavanja opreme koju imamo, kako ne bi propadala i zavisila od snalažljivosti direktora i koliko je bogata lokalna samouprava. Imali smo i moralnu podršku IKT kompanija do sada, a pitanje tehničke opremljenosti i održavanja je uostalom, stalno otvoreno i u njegovo rešavanje bi moglo da se uključi celo društvo i doprinese obezbeđivanju obrazovnih resursa.

U Nacionalnom prosvetnom savetu kažu da je inicijativa i dalje u opticaju, ali da u toku ove školske godine mogu da se razmotre efekti eventualnih promena.

- Ukoliko se pokaže da postoje resursi da se nastava u kabinetima organizuje za sve pod jednakim uslovima, a ne samo kao izborni predmet, i da škole bez dodatnih ulaganja mogu da realizuju nastavu, onda bi ova inicijativa mogla da bude prihvaćena već od naredne školske godine - kaže Lipkovski.

Marković naglašava da će u Ministarstvu nastojati da urade sve što mogu da poprave šta treba i uvere Nacionalni prosveti savet da je to što su bili brzi i efikasni u kreiranju predloga koji su izneli zajedno sa predstavnicima Ministarstva za telekomunikacije po pitanju tehničkih uslova, obučenosti nastavnika i vremenske dinamike promena, ne znači da je inicijativa nerealna.

Predlog za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole dobio je i podršku velikog broja kompanija iz IKT sektora. Žaljenje zbog njegovog neusvajanja izrazio je i Vojvođanski IKT klaster koji je na svom Twitter profilu napisao "Pokušali smo svi zajedno, radićemo na tome i dalje". Prof. dr Irini Reljin, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, rekla je da bi njen predlog bio još "radikalniji", kao i da očekuje da se od prvog razreda osnovne škole uvede informatička pismenost i da se od prvog dana razvija algoritamski način mišljenja kod dece.

Da je ovakav način razmišljanja neophodno razvijati od malih nogu kako bi se obezbedio adekvatan IT kadar, što je od izuzetne važnosti, jer su informacione tehnologije jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije, bio je i jedan o zaključaka Okruglog stola "eKapije" "IT kadrovi - potencijal ili prepreka za razvoje". Marković je tada istakla da su nam "deca su digitalno spretna, ali ne i digitalno kompetentna, zbog čega mora da se radi na poboljšanju školskog sistema u informatičkoj oblasti". Istraživanje, koje je prošle jeseni rađeno među učenicima osmih razreda, pokazalo je da 60% njih nije tačno odgovorilo na pitanja iz predmeta informatika i računarstvo, da 50% nikada nije upotrebilo računar za učenje, dok za kompjuterom provode pet sati radnim danima, a sedam vikendom.

Odlukom većine članova najvišeg prosvetnog tela, međutim, na informatiku će i dalje ići samo osnovci koji to žele. Postojeći predmeti samo će dobiti malo savremenije sadržaje. Izmene sadržaja doživeće nastavni programi predmeta Od igračke do računara (1-4. razred), Informatika i računarstvo (izborni od 5. do 8) i Informatika i računarstvo (obavezan u srednjim školama).

I. Bezarević