U zemlji softvera i malina - Za ubiranje plodova IT industrije neophodan razvoj domaćih proizvoda, bolje obrazovanje i odlučna država

Da je država, svaki put kada su njeni predstavnici izjavili da je IT budućnost Srbije, za razvoj tog sektora odvojila samo jedan evro, danas bi taj potencijal bio iskorišćen u neuporedivo većoj meri.

Stanje u srpskoj IT industriji, naravno, daleko je od lošeg. Reč je, možda, o jedinom sektoru u kome bez mnogo problema proizvod iz Srbije može da bude konkurentan na globalnom tržištu.

Srpska informatička industrija prošle godine je u svet izvezla proizvoda i usluga za oko 420 mil EUR. Toliko je, otprilike, danas "teško" i domaće tržište hardvera, softvera i usluga. Ovim brojkama ne mogu da se pohvale mnoge industrije u Srbiji. Međuti, "san" o vrednosti IT tržišta, kao i izvoza, od milijardu evra, traži godišnji rast od barem 12%. Od toga smo danas miljama daleko.

- Ukoliko želimo da izvezemo IT usluge iz Srbije u vrednosti od tih "magičnih" milijardu evra, potreban nam je strateški pristup za pomoć domaćoj IT industriji, kako bi pronašla svoje mesto na globalnom tržištu - kaže za portal "eKapija" Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS).

Država je 2016. proglasila Godinom preduzetništva i najavila brojne programe finansiranja za sve one koji odluče da se bave IT biznisom. Dinamičan rast ove industrije doveo je do toga da će IT gotovo izvesno zauzeti veoma važno mesto u ekonomskom programu nove Vlade Srbije.

Ipak, postoji još mnogo toga što bi valjalo da se uradi, kaže Jelena Jovanović, a sa njom je saglasan i Milan Šolaja iz Vojvođanskog ICT klastera.

Naši sagovornici nude i konkretne predloge - prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije i povećanje upisnih kvota za IT studije, poreske olakšice za ulaganja u IT sektor, uz različite programe podrške i subvencije. Jedan od predloga je i da doprinose na plate zaposlenih IT stručnjaka, koji padaju na teret poslodavca, finansira država.

Razlog je jasan. U ovom sektoru trenutno radi oko 18.000 ljudi, a nezaposlenih programera gotovo da i nema. Statistike pokazuju da se u Srbiji godišnje zaposli 3.000 stručnjaka u IT oblasti i da se svakodnevno objavi desetine novih pozicija za programere.

Naši trenutni kapaciteti su nedovoljni, a obrazovni sistem nije ispratio rast tražnje i ne obrazuje dovoljan broj ljudi u ovim strukama.

Država na planu reforme sistema obrazovanja ima sveobuhvatan pristup, kaže za portal "eKapija" Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Danas ne postoji nijedno zanimanje u kojem nije potrebno poznavanje savremenih tehnologija. Zato je u planu uvođenje programiranja kao predmeta u osnovnim školama, kao i upis većeg broja studenata na IT smerove i prilagođavanje nastavnih planova novim trendovima – objašnjava sagovornica "eKapije".

Dok čekamo na nove kadrove u IT sektoru, stručnjaci upozoravaju na problem finansiranja za one koji se u Srbiji ovim poslom već uveliko bave. Milan Šolaja tu posebnu pažnju usmerava na pitanje uloge stranih direktnih investicija (SDI) u softverskoj industriji.

Kako kaže, strane investicije se privlače uglavnom zbog priliva svežeg kapitala, transfera tehnologija i otvaranja novih radnih mesta, a u softverskoj industriji radi se o malim količinama kapitala, transfer tehnologije skoro da i ne postoji, a nijedno novo radno mesto ne može da bude otvoreno – jer nemamo kadrova ni za domaće firme.

- SDI su potrebne u nekim drugim sektorima, a njihov prodor u softverski sektor treba ograničiti na zajednička ulaganja, istraživanje i razvoj, postizanje strateških ciljeva, kao što je povećanje broja nastavnog kadra za IT i slično - kaže naš sagovornik.

- Nemamo ništa protiv dolaska stranih kompanija, ali imamo protiv aktivne uloge države u tom procesu, jer kakva je to država koja naš novac koristi da nam ubaci klipove u točkove? - pita se Šolaja i dodaje da bi rezultat mogao biti da ćemo se u budućnosti baviti razvojem tuđeg IT sektora.

Šolaja kaže i da su domaće IT kompanije više nego sposobne da se takmiče na tržištu sa najvećim svetskim igračima u ovoj oblasti.

- Priroda IT biznisa je takva da morate stalno da se usavršavate i razvijate da biste opstali na tržištu. Dakle, plivate ili tonete. U takvoj situaciji naše kompanije uspešno nastupaju na stranim tržištima, isporučuju kvalitet koji ne zaostaje za svetskim, a često je i natprosečan. Prosto rečeno, imamo ljude koji su u stanju da na kvalitetan način upakuju znanje u softver i prodaju ga na svetskom tržištu - smatra Šolaja.

Problem postoji i sa dostupnošću sredstava finansiranja za početnike u IT biznisu. Država teško može da daje sredstva koja se, s obzirom na nizak stepen uspešnosti startap preduzeća, verovatno neće vratiti. Banke nude samo komercijalne kredite, pa naši startapi često novac traže van zemlje i, postupno, tamo sele i svoje poslovanje.

Stručnjaci predlažu izgradnju ekosistema koji podržava preduzetništvo. To uključuje sistemsku podršku preduzetništvu, animaciju domaćih i stranih izvora finansiranja, startap inkubatore, ali i usvajanje "kulture neuspeha" jer, kako kaže Šolaja, "kod nas se ni uspeh ne prašta – kamoli neuspeh".

Upravo je razvoj domaćih proizvoda ključ za stvaranje dodatne vrednosti u našoj IT industriji. Mnogo kompanija danas se bavi izvozom usluga, popularnim outsourcing-om, ali bi one veoma brzo mogle da se preorijentišu na proizvodnju sopstvenih softverskih proizvoda i rešenja. Takav pristup doneo bi bolju zaradu i kompanijama i državi.

- Softver je jedini proizvod za koji imamo kapaciteta da ga izvezemo u Kinu, Kanadu, Ameriku... jer ga možete umnožiti beskonačno mnogo puta, a da vas to ništa ne košta - objašnjava Jelena Jovanović i dodaje da Srbija u svetu postaje poznata po razvoju embedded sistema, aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu.

Jovanović kaže i da su konkurentne cene rada visoko obrazovanih stručnjaka postavile Srbiju u centar interesovanja najvećih svetskih kompanija.

Tako se naša zemlja našla i na samom vrhu liste atraktivnih lokacija za gradnju novih i proširenje postojećih centara poslovnih procesa (Shared Services Centres – SSC) u najnovijoj studiji "PricewaterhauseCoopers"-a.

Ipak, u potrazi za novim tržištima i prostorima za osvajanje ne bi valjalo da domaća IT industrija zanemari veliki neiskorišćeni resurs koji joj se nalazi na dohvat ruke. Naime, srpskoj privredi neophodna su moderna IT rešenja kako bi povećala konkurentnost, a istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi ICT-a u 2015. pokazuje da tek 16,2% domaćih firmi koristi neki poslovni softver.

Jelena Jovanović kaže da nekorišćenje IT rešenja od strane srpske privrede pokazuje nedostatak svesti, nedostatak potrebe i, na kraju, nedostatak novca.

- Komunikacija sa državom je i dalje u mnogim segmentima obavezno u "papirnom" obliku i sve dok ne otvorimo prostor za kompletnu digitalizaciju ekonomije nećemo značajno povećati ovaj procenat - smatra ona.

Milan Šolaja na to dodaje da "većinu poslovnih ljudi u Srbiji i dalje treba ubeđivati i objašnjavati im ono što ceo svet vidi – da bez primene ovih tehnologija nema napretka ni budućnosti".

- To što u Srbiji tek svako deseto preduzeće koristi neki ozbiljniji softver u svom poslovanju, jeste jedan od ključnih razloga zašto naša zemlja zaostaje u razvoju i spada u siromašne zemlje - kaže Šolaja i predlaže da država pokrene stvari kao kupac savremenih rešenja, čime bi dala primer poslovnoj zajednici, ali i davanjem subvencija za nabavku softvera i hardvera.

"Softver je najbolji proizvod srpske privrede, vrednost izvoza pretekla je maline" - tip je naslova koji se na svakih nekoliko meseci pojavi u domaćim medijima.

Ipak, da bi Srbija zaista počela da oseća pravu korist od digitalne tehnologije neophodna su veća ulaganja u infrastrukturu, unapređenje poslovnog okruženja, jačanje javno-privatnog partnerstva i obrazovana radna snaga.