Male farme najveći proizvođači kozjeg mleka u Srbiji - Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo značaj tradicionalne prerade

Nekada se govorilo - uči školu da ne bi čuvao koze i ovce. To se međutim, menja. Zbog dobre cene kozjeg mleka i sira, stručnjaci kažu da kozarstvo može da bude ključ opstanka malih poljoprivrednih gazdinstava i tradicionalne prerade. Zato se poneki i posle završenih "velikih škola", vraćaju kozama.

Zbog ljubavi prema životinjama, ali i zbog čiste računice, diplomirani arhitekta Jelena Marić napustila je državni posao i iz Novog Sada došla u Srbobran, gde je podigla farmu koza. Njihovo mleko je najpre prodavala mlekarama, a onda je napravila sopstvenu. Sada, umesto 50 dinara za litar sirovog mleka zaradi mnogo više na gotovim proizvodima. Na rafovima velikih trgovina bori se sa daleko većim, industrijskim igračima.

- Mi sve moramo da uradimo na identičan način kao velike industrijske mlekare, vrlo je mala razlika u odnosu na propise za njih i propise za nas. Slična je situacija i kod naručivanja ambalaže, gde vi morate da naručite velike količine ambalaže, tako da se susrećemo sa tim problemom da nismo kompetentni na tržištu sa ovom količinom proizvodnje - ističe Jelena Marić iz kompanije "Carpe diem".

U Ministarstvu poljoprivrede uveravaju da su prepoznali značaj mini mlekara i tradicionalne proizvodnje. Završili su, kažu, pravilnik koji čeka novu vladu. Takođe dodaju da kompromisa u vezi sa higijenskim standardima neće biti, ali druge propise mogu da prilagode malima.

- Postoje takva pakovanja koja su recimo list neke biljke ili drvena posuda. U tom smislu su ti kriterijumi izmenjeni u odnosu na ove koji sada važe za klasične pogone za preradu hrane - kaže Ljiljana Ivanjac iz Ministarstva poljoprivrede.

Ona navodi da bi postupak temperaturne obrade trebalo da bude drugačiji, jer će se tako smanjiti kriterijum, u smislu da može da se pravi sir od nekuvanog mleka, ali dodaje da će to biti sirevi sa dugim zrenjem po tehnologiji.

U kozarstvu kao u retko kojoj drugoj proizvodnji hrane, visoka biološka vrednost ne znači i više troškove proizvodnje.

- Koze znaju da daju i do 20 puta više mleka u odnosu na svoju telesnu masu, što ne može ni jedna druga životinja da da. S druge strane, njihovo mleko se odlikuje određenim karakteristikama koje su danas veoma tražene na tržištu zato što je ustanovljeno da osobe koje su alergične na kravlje mleko tu istu alergiju ne ispoljavaju kada konzumiraju kozje mleko - kaže profesor Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Gotovo sve kozje mleko u Srbiji proizvede se na malim farmama. U vreme bescarinskog uvoza industrijskih proizvoda koji su bolje subvencionisani od naših, proizvodi po tradicionalnoj recepturi mogli bi da budu ključ opstanka malih poljoprivrednih gazdinstava.