Stopa siromaštva u Srbji niža za 0,5% - Za značajnije rezultate neophodan veći privredni rast

Statističari Svetske banke oko 36.000 ljudi u Srbiji više ne svrstavaju u siromašne. Ovako, preračunato u brojke, glasi jedan od zaključaka godišnjeg izveštaja ove međunarodne finansijske institucije za naš region.

Stopa siromaštva u Srbiji u periodu od 2013. do 2016. biće verovatno smanjena za 0,5%, pokazuje ovaj izveštaj. U 2013. godini ovaj pokazatelj je iznosio 14,5%, godinu dana kasnije je porastao na 14,7%, dok je u 2015. godini stopa siromaštva iznosila 14,4%. Predviđanje za 2016. godinu je da će stopa siromaštva iznositi 14% i biti za 0,5% manja nego u 2013. godini. S obzirom na to da Srbija zvanično ima 7,1 milion stanovnika tih 0,5% je zapravo oko 36.000 stanovnika koji ove godine prestaju da budu siromašni. Međutim, pomenuta stopa pokazuje da je kod nas još uvek oko milion ljudi siromašno.

Inače, prosečna godišnja stopa siromaštva u Srbiji, Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori smanjena je za oko dva odsto. Linija siromaštva zasnovana je na paritetu kupovne moći za 2005. godinu od pet dolara dnevno.

Stručnjaci Svetske banke navode da su ekonomski rast i reforme tržišta rada omogućili stvaranje novih radnih mesta, naročito u privatnom sektoru, a taj rast zapošljavanja, uz nižu inflaciju, doprineo je smanjenju siromaštva.

Inače, anketa o prihodima i uslovima života Republičkog zavoda za statistiku, koja je po treći put sprovedena na teritoriji Srbije, u periodu od maja do jula 2015. godine, a koja je krajem marta objavljena, pokazuje da je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2015. godini iznosila 41,3%. Poređenja radi, u 2014. godini, ovaj pokazatelj je iznosio 43,2%. Po našoj statistici stopa rizika od siromaštva iznosi 25,4% koliko je iznosila i u 2014. godini. Ova lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu.

Stručnjake međutim ne impresionira pomenuti napredak u smanjenju siromaštva. Gordana Matković, iz Centra za socijalnu politiku, kaže da je pomenutih 0,5% relativno malo smanjenje i da je stopa siromaštva i dalje oko 15%.

– Male su to razlike. To što je oko 36.000 ljudi "izašlo" iz zone siromaštva pokazuje da je ono, na manje-više istom nivou – kaže Matkovićeva.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je smanjenje broja siromašnih malo iz prostog razloga što u poslednje tri godine nije bilo značajnijeg privrednog rasta, skroman je bio i rast zaposlenih, a ni realne zarade nisu rasle.

– Za smanjenje siromaštva potreban je veći privredni rast. Kod nas je siromaštvo smanjeno najviše od 2003. do 2007. kad je bilo osetnijeg privrednog rasta. Od 2001. do 2008. godine prosečan privredni rast je iznosio 5,8% – kaže Arsić.

Ekonomista Boško Mijatović kaže da se radi o skromnom smanjenju siromaštva, gotovo na nivou statističke greške, što nije veliki uspeh.

Anketa o prihodima i uslovima života Zavoda za statistiku pokazuje da su osobe od 18 do 24 godine najviše izložene riziku od siromaštva (30,3%), kao i mlađi od 18 godina (29,9%) dok najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina (19,7%).

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, 35,8%, kao i samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece, 35,4%.

U zavisnosti od radnog statusa, uzrasta 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva su nezaposleni (46,2%), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (8,5%). Kod samozaposlenih ova stopa iznosi 37,3%. Stopa rizika od siromaštva kod penzionera je 15,2%.