Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šta koči razvoj srpskog zdravstva?
Komentari
Srbija je za unapređenje zdravstvenog sistema u procesu pristupanja EU dobila najviše novca po glavi stanovnika od svih ostalih zemalja, a dobijeni efekti su poražavajući, zaključili su predstavnici nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije".
Prema medicinskim pokazateljima zdravstveni sistem je i dalje među poslednjim u Evropi (stopa opšte smrtnosti je 14,2% ) a među prvima po ukupnoj potrošnji (10,6 odsto BDP-a) i korupciji. To stanje ističe potrebu za ocenom korisnosti postojećeg modela sprovođenja međunarodnih projekata u zdravstvu Srbije.
Efekti lečenja poražavajući su iako Srbija izdvaja oko 11% bruto domaćeg proizvoda za zdravstvenu zaštitu, što je ubedljivo najviše u regionu, rekao je Draško Karađinović iz NVO "Doktori protiv korupcije". On je podsetio da pacijenti za lečenje takođe plaćaju najviše.
Prema njegovim rečima, u Srbiji od raka u prvih pet godina umre dve trećine obolelih dok ih u regionu i Evropi toliko preživi.
Projekti za unapređenje tercijalne zaštite neuspešni su, te ustanove i dalje služe kao domovi zdravlja, a slično je stanje i sa projektima unapređenja kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Prema zaključcima istraživanja, milioni su uloženi i u oblasti lečenja od zavisnosti, razvoja menadžmenta, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, a rezultata i dalje nema.
- Nijedna od 272 zdravstvene ustanove nema kompletan informacioni sistem neophodan za svakodnevni rad - kazao je Karađinović i dodao da se upotrebljavaju i nelicencirani i nekompatibilni softveri.
EU je za obnovu 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji i "Torlaka" izdvojila 50 mil EUR, a za četri kliničko-bolnička centra 200 mil , rekao je on i dodao da je od 2006. godine, kada je novac dobijen do danas, samo KC "Niš" ušao u fazu građevnskih radova, dok se u ostala tri nije odmaklo dalje od projekata na koje je otišlo 11 mil EUR.
Doktor Borko Josifovski upozorio je da je situacija u "Torlaku" i na Transfuziologiji alarmantna, da su te dve ustanove od strateških oslonaca i pored više od 10 mil EUR opredeljenih za projekte razvoja postale kritičke slabosti domaćeg zdravstvenog sistema.
Zbog tih neuspelih projekata danas se između ostalog, oko 45 tona krvne plazme baca, dok se za uvoz krvnih derivata daje godišnje 25 mil EUR, što bi bilo dovoljno da se izgradi i opremi jedan regionalni zdravstveni centar.
