Ne mora svaki grad da ima svoju slobodnu zonu - Bolje uslove poslovanja već koristi više od 200 kompanija

Opštinsko veće Rume dalo je saglasnost kinesko-danskoj kompaniji "EverRest production", koja od prošle godine posluje u radnoj zoni "Rumska petlja", da katastarska parcela na kojoj su izgradili fabriku uđe u režim Slobodne carinske zone Šabac.

Prvi čovek rumske opštine Slađan Mančić objašnjava da slobodne zone omogućavaju uštedu u poslovanju, otvaranje radnih mesta, ali predstavljaju i sredstvo za privlačenje investicija.

Prednosti slobodnih carinskih zona želele bi da koriste i druge sremske opštine, ali u celom regionu Srema nema nijedne, pa im je najbliža ona u Šapcu ili u Novom Sadu.

U celoj Vojvodini ima četiri slobodne carinske zone - u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu i Apatinu. No, od sremskih opština uslove za slobodnu carinsku zonu, a to je postojanje reke i luke, ima Sremska Mitrovica, u kojoj je takođe poslednjih godina svoje kompanije otvorilo nekoliko stranih investitora.

U Srbiji posluje 14 slobodnih zona, koje su privukle najpoznatije svetske firme kao što su "Swarovski", "Panasonic", "Siemens", "Fiat"...

U poslednjih pet godina promet u slobodnim zonama s 500.000 EUR povećao se 100 puta – na 5 mlrd EUR, a broj zaposlenih je s 5.000 narastao na 20.000. U isto vreme, izvoz je veći 2 mlrd EUR. Procenjuje se da se svaki peti evro u Srbiji zarađuje izvozom proizvoda iz slobodnih zona jer one donose niz prednosti za kompanije. Prednosti su finansijske, jer je u njima slobodan protok kapitala, administracija i carinska procedura su efikasnije, firme su oslobođenje lokalnih taksi i naknada, niže su cene transporta i osiguranja, a obim uvoza i izvoza nije ograničen.

Prema rečima direktora Uprave slobodnih zona Srbije Milana Ristića, postoji više od 200 kompanija korisnica slobodnih zona, a ideja je da se u njih dovede i što više malih i srednjih preduzeća.

– Kada dolaze male kompanije, brže se postižu dogovori i proizvodnja brže krene, a osim toga, male i srednje kompanije su mnogo stabilnije od velikih. Velike kompanije teže podnose svaki potres na svetskom tržištu, dolazi do prestanka ili smanjenja proizvodnje, otpuštanja radnika – objasnio je Ristić.

Ristić ističe da je najviše kompanija u našim slobodnim zonama iz Italije. Dodaje da bi trebalo stati na sadašnjih 14 slobodnih zona u Srbiji jer je to realan broj.

– U EU najviše slobodnih zona ima u Hrvatskoj – 16, u Poljskoj ih je 14, i taj broj 14 ne bi trebalo da pređemo – smatra Ristić.