(Ekonomist) Miloš Pavlović, automobilista - Formula za Formulu

Da se Šumaher rodio u Srbiji, verovatno bi maestralno vozio tramvaj beogradskim šinama. Ili kamion na međunarodnim turama. Srećom po njega, rodio se u Nemačkoj, gde jeste postao vozač, ali bolida Formule 1. Prepoznavši talenat u mladom karting vozaču, Nemačka je stvorila Mihaela Šumahera, a on je, za uzvrat, opravdao novac uložen u njegovu karijeru sa 91 put intoniranom nemačkom himnom u TV prenosima koje je pratila cela planeta.

Ali, šta se dešava kada se veliki automobilski talenat rodi u “neautomobilskoj” zemlji? Ništa. Niko i ne zna. Čuda se, ipak, događaju. Kao kad je devetogodišnjem dečaku pred noge pao flajer sa reklamom karting staze na Adi Ciganliji. Poželeo je da isproba novu igračku. Šest godina kasnije, Miloš Pavlović, dečak iz priče, postaje najmlađi prvak sveta u kartingu. Sa trofejom “Ajrton Sena”, nadimkom “Srpski Sena” i titulom “History Maker” u karting disciplini najperspektivniji srpski vozač upustio se u trku za mesto u Formuli 1. I trči je već 11 godina. Ne zato što je lošiji od svojih konkurenata - bio je puno puta ispred sadašnjih zvezda Formule 1 - i u kartingu, i u svim ostalim šampionatima “jednoseda” koje je do sada vozio. Ali, kvalitet vozača tek je početak priče o najbržem cirkusu na svetu.

Nema pravila
Već pet godina Pavlović ima super licencu za ulazak u ovo takmičenje, koju je dobio osvojivši šampionsku titulu u Formuli 3. To mu znači mnogo, ali ne garantuje - ništa. “Iako je mali broj vozača sa ovom licencom, ne znači da će svi koji je poseduju stvarno i voziti Formulu 1. Ne treba zaboraviti da u ovom trenutku postoje samo 22 sedišta u Formuli 1, a da ih je pre desetak godina bilo preko trideset”, objašnjava Miloš Pavlović za Ekonomist magazin.

Zato je i dalje sa spoljne strane vrata carstva Bernija Eklstona. Prelazak poslednjeg stepenika nije u moći pojedinca. Jer, Formula 1 je skupa zanimacija. “Ne postoje čvrsta i jasna pravila o tome ko i kada ima pravo da je Forumulu 1. Nije kao u drugim sportovima, u kojima postoje, lige, rang-liste… Sve zavisi od slučaja, interesa i određenih osoba. Iako ne postoje timovi u Formuli 1 koji uzimaju vozače isključivo radi novca, činjenica je da ako vozač iza sebe ima i jakog sponzora, ima i prednost u odnosu na vozača sa istim vozačkim kvalitetima, ali bez finansijskih leđa”, kaže Pavlović.

Ozbiljan posao
Formula 1 je, zapravo, ozbiljna biznis priča. Koje nema bez ozbiljnih sponzora i ozbiljne podrške države; pa makar se vozač zvao i Huan Manuel Fanđo. Iza Roberta Kubice pre nekoliko godina stala je čitava Poljska, obezbedila mu novac, a 23-godišnji Krakovljanin danas za volanom BMW Saubera dokazuje da nije nemoguće da zemlja koja čak ni “Zastavu” nema može da lansira svoje gore list u najskuplji i najbrži sport današnjice. “Šansa postoji, jer se danas i u Formuli 1 postavljaju nova pravila, unosi se šarolikost i izbegava diskriminacija. Zato Englezi forsiraju tamnoputog Hamiltona, otuda i Kubica u karavanu. Vozač iz Srbije svakako bi im poboljšao imidž na kome sada rade”, kaže za Ekonomist magazin Milica Slijepčević, stručnjak za odnose s javnošću.

A šta bi se desilo sa imidžom Srbije ukoliko bi imala svog predstavnika u spektaklu koji se poredi samo sa dolaskom Pape i koncertom Rolling Stonesa? Verovatno isto što i Kolumbiji. “Godinama je jedino ime koje se vezivalo za ovu zemlju bilo Pablo Eskobar. Vođa narko-mafije učinio je svoju zemlju najpominjanijom na svetu, ali kada je reč o - poternicama. A onda je tu negativnu sliku za samo par sezona preokrenuo takođe samo jedan čovek, vozač Formule 1, Huan Pablo Montoja. To govori o tome koliko je F1 moćna i uticajna; ne samo sportski, nego i finansijski, pa čak i politički”, ističe Slijepčević da bi Srbija ulaskom Pavlovića u F1 ušla u jedan od najvećih, ako ne i najveći marketinški posao na svetu.

Država podržava
Ali, pre toga država mora učiniti nešto za njega: da mu dâ novac ili mu obezbedi sponzore. Susedna Mađarska, na primer, u svog najboljeg vozača iz budžeta izdvaja osam miliona evra, a Indija svih 30 miliona! Jasno se, dakle, da je podrška ambicioznim vozačima izuzetno sredstvo za promociju države iz koje dolaze.

I Srbija polako shvata pravila igre. Oformljen je “sponzorski pul” od najvećih državnih kompanija koje će stati iza Pavlovićevih ambicija da postane prvi Srbin u Formuli 1. To će im doneti mnogo više. Jer, profunkcioniše li simbioza, Pavlović će, kao i ostali vozači Formule 1, postati u celom svetu poznato “preduzeće” sa godišnjim obrtom od 300-400 miliona evra. A kompanije koje budu stale iza njega imaće najefektniju reklamu koju mogu da zamisle. Radi se o velikoj reklami na bolidu koji gleda 300 miliona ljudi po trci. “Nije potrebno objašnjavati šta znači biti u društvu uticajnih i moćnih kompanija i pojedinaca koji upravljaju dobrim delom svetske ekonomije i koji imaju veliki uticaj u svim sferama života. Takva popularnost i poštovanje morali bi rezultirati finansijskom dobiti”, kaže Slijepčević.

Domaće kompanije ne moraju, međutim, Milošu obezbediti svih pet ili deset miliona evra. Pavlović trenutno vozi u Svetskoj seriji Reno, koja je poslednji stepenik do Formule 1. Osvoji li takmičenje, obezbedio je mesto, ako ne u Williams-u koji priželjkuje, u jednom od timova Formule 1. Iako to nije strogo pravilo, svi raniji pobednici ovog takmičenja vozili su trke Formule 1.

Ali, i takmičenje u kategoriji u kojoj vozi Miloš Pavlović jednog vozača košta oko 800 hiljada evra. Bez putovanja, treninga, rukavica od 300 i kaciga od 5.000 evra. To on sam ne može da priušti. Uz sponzore kao što su NIS, Ministarstvo za sport, Telekom Srbije, RTS i Ninamedia - može. Nije to baš Honda, koja je Takuma Satoa, osrednjeg vozača iz nižerangiranih klasa, dovela do Formule 1, ali za srpske prilike malo je jačih.

Uz njihovu pomoć i, eventualno, još nekoliko jakih kompanija, Pavlović moze sesti u Formulu 1. Sa strane ne može očekivati ništa, jer svaka država ima svog favorita, a svaka kompanija radije podržava svog sunarodnika.

Iako od svoje 13. godine živi u Italiji. To mu je, naprotiv, bila otežavajuća okolnost za pronalaženje sponzora. Jer, niti su ga stranci hteli, niti su zemljaci znali za njega. “Na domaće sportiste sponzori nagrnu tek kada postanu svetski prvaci. A Pavlović se bavi sportom koji je u Srbiji nedovoljno popularan i nerazvijen. Iako je dva puta bio prvak sveta - 1996. u kartingu i 2004 u ‘Nissan light’ kategoriji - to je u Srbiji prošlo gotovo nezapaženo”, kaže Milica Slijepčević.

Možda jedini nagoveštaj lobiranja sa strane dao je sâm Ekleston prilikom posete Srbiji početkom ove godine. Bogati Englez je pominjao i srpsku stazu za Formulu 1 i pomoć prilikom svih investicija koje Srbija planira u vezi sa “njegovim” takmičenjem. Zvučao je, čini se, isuviše lepo da bi bilo istinito. Ali, ne bi bilo zgoreg podsećati ga dobrim rezultatima na dato obećanje. Jer, za ulazak u Formulu 1 potrebna je diplomatija ravna onoj kojom se u Srbiji bave zarad ulaska u Evropsku uniju. A priča o Formuli 1 ipak je realna...

Radni dan

Zvuči jednostavno: ili znaš ili ne znaš da voziš. A mnogo je komplikovanije . Famoznih dva do pet kilograma telesne težine koji se tope tokom jedne vožnje najmanji je problem za vozača koji sedi na 50 stepeni u kokpitu, obučen u protivpožarno odelo. Veći je problem izoštriti reflekse i pripremiti telo, ali i mozak, za vrtoglave brzine od 300 do 350 km/h. To se postiže intezivnim svakodnevnim fizičkim pripremama, koje se sastoje od trčanja, rada u teretani, plivanja i vožnje bicikla u prirodi. Zatim primenjuje na vožnji kartinga (bar jednom nedeljno), privatnim testovima na stazi u svojoj formuli i analiziranjem elektronskih podataka sa staze. A sve to uz manekensku ishranu i karantinski provod.

Drugi na Hungaroaringu

Miloš Pavlović je u nedelju 15. jula na stazi Hungaroaring u Budimpešti osvojio drugo mesto svetske serije Formule Renault. U generalnom plasmanu, 25-godišnji srpski vozač, zauzima peto mesto sa 41 poenom. A još je u toku prvi deo šampionata. Naredne trke voziće se 8. i 9. septembra u Doningtonu u Engleskoj. “Očekujem da u narednom delu šampionata nastavim sa dobrim i još boljim rezultatima. Napadam šampionsku titulu, jer drugi vozač u šampionatu ima samo deset bodova više od mene”, rekao je Pavlović za Ekonomist magazin.

Milioni za Anu

Ana Ivanović postala je jedan od najplaćenijih sportista u Srbiji. Peta teniserka sveta i, po mnogima, najlepša, potpisala je 16. jula ekskluzivni trogodišnji ugovor sa kompanijom Verano Motors, generalnog uvoznika i distributera vozila Peugeot za Srbiju, Crnu Goru i BiH. “U pitanju je više miliona evra, ali se nadam da će se uskoro pojaviti druge kompanije koje će nas prevazići, jer tako pomažemo sportistima koji su naš najbolji brend i jedinstveni ambasadori Srbije u svetu”, rekao je na prigodnoj ceremoniji Radomir Živanić, predsednik Verano grupe.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu