U Srbiji se pravi robot koji će pomagati deci sa smetnjama u razvoju

U Srbiji se pravi robot koji će moći samostalno da vodi dijalog sa ljudima i pomaže deci sa smetnjama u razvoju, po čemu će biti jedan od prvih medicinskih robota u svetu za tu namenu, a jedan od njegovih tvoraca, profesor Milan Gnjatović, kaže da će prototip biti gotov do kraja godine.

- Robot MARKO (multimodalni, antropomorfni robot kognitivnih osobina) će moći samostalno da se uključi u dijalog sa detetom i terapeutom - kaže Gnjatović.

On je precizirao da funkcionalnost robota uključuje, između ostalog, razumevanje govornih komandi različitih sintaksnih konstrukcija, adaptivnu primenu različitih dijaloških strategija u cilju prevazilaženja problema u komunikaciji, vizualno prepoznavanje izabranih predmeta značajnih za terapiju, demonstriranje izabranih vežbi fine i grube motorike, ispoljavanje osnovnih emotivnih stanje putem facijalne ekspresije i drugo.

- Namena robota je da motiviše decu, uzrasta između četiri i desetak godina, da što duže izdrže terapiju koja je ponekad dosadna, naporna ili bolna za njih - rekao je Gnjatović (37) iz Beograda, koji je doktorirao u Nemačkoj i vratio se u Srbiju da bi se bavio naučnim radom.

Robot će pratiti rad lekara sa detetom na terapiji i kada dete ne ume ili zbog nekog drugog razloga ne može da izvrši instrukciju lekara robot će moći, na primer, na zahtev lekara da pokaže detetu kako da određenu vežbu završi do kraja.

-To znači, da robot mora da prepozna prostor oko sebe i bude u stanju da razume govorne komande terapeuta - naveo je Gnjatović.

Robot je plod dugogodišnjeg rada naučnog tima na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji se nada da će nova tehnologija biti veoma efektivna u pomoći deci s posebnim potrebama, a Gnjatović dodaje da ta tehnologija nije ograničena samo na medicinu, već da su potencijali primene znatno širi, s obzirom da je to tip tzv. društvenih robota, čiji je razvoj trenutno aktuelan u svetu.

Gnjatović je vanredni profesor na Fakultetu za kompjuterske nauke Univerziteta "Džon Nezbit" u Beogradu i docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Doktorirao je na Fakultetu za informatiku Univerziteta u Magdeburgu, gde je radio na Institutu za obradu znanja i jezika. Tema njegovog naučnog istraživanja je adaptivno upravljanje dijalogom izmedju čoveka i mašine.

Učestvovao je na više istaživačkih projekata u zemlji i inostranstvu, a trenutno je rukovodilac potprojekta "Multimodalni dijalog izmedju čoveka i robota" u okviru projekta "Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece", koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Na ovom projektu pod vođstvom profesora Branislava Borovca učestvuje više naučnih institucija iz Srbije.

Govoreći o razvoju veštačke inteligencije u svetu, Gnjatović je rekao da njen razvoj nikad nije izolovan od društva, koje gaji izvesna ekonomska očekivanja i da je jedno od njih i da će inteligentni roboti biti ključni faktor u očuvanju konkurentnosti industrije.

- Srbija već ima veoma jaku tradiciju u robotici i veštačkoj inteligenciji, tako da u tom smislu za svetom ne zaostajemo - rekao je Gnjatović i podsetio na pokojnog akademika Miomira Vukobratovića, koji je iza sebe ostavio svetski priznate rezultate u robotici.

Njegov naučni rad je obuhvatao sve aktuelne oblasti robotike tog vremena, ali ono po čemu je stekao svetsku reputaciju je princip ZMP za sintezu hoda robota na dve noge koji se i danas koristi, na primer, kod čuvenog japanskog robota ASIMO.

-Mi se danas trudimo da robote dodatno obogatimo kognitivnim funkcionalnostima koje podsečaju na ljudske, to jest da vide, čuju, uče, prilagođavaju ponašanje okolini i datom trenutku, ispoljavaju emocije i drugo - dodao je Gnjatović.

Na pitanje da li je moguće da se veštačka inteligencija odmetne od čoveka u budućnosti, što je tema mnogih naučno fantastičnih filmova, on kaže da je već moguće da softver sam sebe unapredi, ali da to ne znači da će se odmetnuti i početi da radi protiv nas.

- Postoje, nažalost, drugi problemi koji se javljaju kod veštačke inteligencije, jer ovakav razvoj otvara važna pravna i etička pitanja, na primer kod zaštite privatnih podataka. Roboti koji su u neposrednom ljudskom okruženju bi skupljali podatke o ljudima sa kojima stupaju u interakciju i zaštita tih informacija nije samo tehničko pitanje već i pravno. Važno je i pitanje ko je odgovoran ukoliko robot napravi neku materijalnu štetu - rekao je Gnjatović.

Na to pitanje, kako navodi, još nemamo pravi odgovor i koliko je to pitanje važno vidi se kada robote stavite u vojni kontekst, a nažalost već se nazire takva vrsta njihove upotrebe.

Gnjatović ističe da treba jasno upozoriti, pre nego što roboti postanu deo vojnih doktrina, da je etički sporno prepustiti mašinama da samostalno donose odluke kada su u pitanju ljudski životi.