(Ekonomist) Privatizacija JAT Airways-a, ko gura Aeroflot ?

"Neka se pripremi Jat”. Ta rečenica u kojoj su sažete ambicije srpske Vlade u privatizaciji javnih preduzeća izazvala je priličnu zbrku na investicionom tržištu i među potencijalnim ulagačima ali i otkrila kakvi su sve interesi već u igri. Dilema je trajala samo nekoliko dana, koliko je prošlo od ezopovske izjave ministra ekonomije Mlađana Dinkića „da je u razgovorima sa predsednicima Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom dogovoreno je da se nešto učini sa Jatom”, do neuvijene najave ministra za infrastrukturu Velimira Ilića kako „postoji veliko interesovanje za privatizaciju Jat ervejza a da je najkonkretniju ponudu dala ruska kompanija Aeroflot koja je spremna da zadrži sve zaposlene, da vrati dugove Jata i kupi nove letilice”.

Ruska veza
Ilić je pokušao i da napravi ram za sliku buduće privatizacije Jata tako što je zaključio da „Jatu treba takav tip aviona koji će podmiriti potrebe domaćeg saobraćaja između aerodroma Beograd, Niš, Ponikve i Lađevci” i zatim dodao da bi bilo „logično da on kao resorni ministar ima i svog direktora na čelu Jata”. Da bi bar malo prikrio već spremljen plan Velimira Ilića za privatizaciju Jata, ministar Dinkić izjavio je „da bi Vlada do kraja juna trebalo da odluči na koji će način privatizovati Jat”.

Iako je ministar Ilić izjavio da ima mnogo interesenata za privatizaciju Jata, protežiranje Aeroflota odmah je povezano sa političkim odnosima na relaciji Beograd-Moskva i spremnošću srpskih vladajućih krugova da ruskim kompanijama učine krupne ekonomske ustupke u zamenu za ruski veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o nezavisnosti Kosova. U reagovanjima poslovnih krugova Moskve, taj detalj se ne spominje, a srpska državna agencija Tanjug prenela je ocene „brojnih analitičara” da bi privatizacija Jat ervejza, uz kupovinu 39,9 odsto vlasništva Alitalije, pomogla Aeroflotu u nastupu na tržištu Evrope. Za razliku od srpskog ministra za infrastrukturu Velimira Ilića koji je nedvosmisleno izjavio da je Aeroflot dao najkonkretniju ponudu, zamenik generalnog direktora Aeroflota Lev Košljakov tvrdi da ruska kompanija „još nije uputila konkretne predloge dok se u potpunosti ne razjasne uslovi za privatizaciju“.

Strateški interes
Svaki razgovor o privatizaciji Jata neminovno nameće pitanje inostranog duga (više od 200 miliona evra) o čijem vraćanju brine Vlada pošto je država Srbija vlasnik te aviokompanije. Aeroflot je, navodno, spreman da preuzme taj dug i da reši drugo važno i teško pitanje – nabavku novih aviona za Jat ervejz.

Nova flota je ključna reč u Studiji o privatizaciji Jata koju je izradila IFC (International Financial Corporation) a platila Vlada Norveške. Zadatak te Studije bio je da pokaže način kako da Jat dugoročno postane profitabilno preduzeće. Najvažniji zaključak je da su Jatu neophodne hitne mere stabilizacije i štednje koje će doprineti da bolje ekonomski posluje. Ali, zbog sistemskih problema (stare flote koja za sobom nosi visoke troškove održavanja) Jat bez nove flote nikada neće moći dugoročno da postane profitabilan.

Analitičar ruske banke Trast Jevgenij Šago izjavio je da Aeroflot ne bi imao teškoće da obezbedi nove letilice za Jat, s obzirom na kupovinu 45 regionalnih putničkih letilica „superdžet-100“ (92-95 sedišta) koje proizvodi „Civilna avijacija Suhoj“. Prva reakcija stručnjaka za vazdušni saobraćaj je da je Aeroflot zapravo zainteresovan za kupovinu, ne kompanije Jat, nego regionalnog tržišta za ovaj tip aviona (ruski list Komersant piše da u Aeroflotu tvrde da je Balkan „strateški interesantan region za razvoj biznisa“). To bi nadalje moglo Jat da dovede u položaj belgijske aviokompanije Sabena koju je Sviser kupio, pa ugasio. Ruski mediji pišu i da je mogući motiv Aeroflota za učešće u privatizaciji Jata pristup evropskom „otvorenom nebu“ (open sky) jer Rusija to ne može da očekuje u doglednoj budućnosti, dok se Srbija u toj zoni može naći u nekoliko narednih godina. Tom željom opravdava se i prilično visoka (mnogi kažu i „naduvana”) cena od 100 do 150 miliona dolara koliko su Rusi spremni da plate Jat.
Analitičari, međutim, postavljaju logično pitanje – ako je Aeroflotu toliko stalo da uđe na evropski „open sky” zašto nije kupio neku aviokompaniju u Bugarskoj ili Rumuniji pre nego što su te zemlje ušle u Evropsku uniju?

Polovično spremanje
U Jat ervejzu nema jasnih informacija i odgovora na političku kampanju koja prethodi privatizaciji te kompanije. Dodatnu neizvesnost unosi najava postavljenja novog generalnog direktora. Jat faktički još ima privremeni Upravni odbor, ali nema Nadzorni odbor iako je preduzeće formirano 2004. godine. Kompanija je obavila restrukturiranje koje je podrazumevalo dekompoziciju sistema pa su tako od „kor biznisa” odvojene neke sporedne delatnosti – Ketering, hoteli i apartmani na Kopaoniku prešli su u vlasništvo države, a Tehnika i Suport postali su zavisna preduzeća u potpunom vlasništvu Jata.

Studija IFC-a nedvosmisleno je pokazala da je Jat ervejz preduzeće koje ima budućnost, ali da vlasnička struktura mora da se promeni dolaskom strateškog partnera koji će finansirati nabavku novih aviona. U toj kompaniji veruju da čitav proces privatizacije može da se završi do kraja ove godine i procenjuju da će biti više od jednog zainteresovanog kupca. To uverenje počiva na računici da postoji jako regionalno tržište i da će stavljanje Srbije na belu šengensku listu povećati obim putničkog prometa minimalno između 25 i 30 odsto.

Osim para koje će morati da daju za vraćanje dugova Jat ervejza i ulaganja u kupovinu novih aviona, potencijalni kupci moraće detaljno da pročitaju zaključke Studije IFC-a u kojima se kaže da su u Jatu nedovoljno iskorišćena sredstva, da je produktivnost niska, da je izražen nedostatak kapitala, da preovlađuje praksa starih vremena, da je primetan nedostatak liderstva i razvojne vizije i da su nesrazmerno visoki troškovi a niski prihodi. I da je zbog svega toga potrebna temeljna reorganizacija kompanije.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu