Mnogo problema u vodosnabdevanju u Srbiji - Veliki gubici, niska cena i neispravne instalacije zadaju najviše glavobolje

Cena vode u Srbiji je niska, gubici veliki, naplata od 70% nedovoljna, kontrole nad mnogim seoskim vodovodima nema, a u Vojvodini je udeo neispravnih vodovoda jako visok, rečeno je danas na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.

Predlog ovih dokumenata već je podnet Vladi 2013. godine, ali su ministarstva ekonomije i finansija odbila, radi socijalne zaštite, rekao je Pješčić, dodavši da se priprema novi predlog.

- Prema dokumentima koje sprema Direkcija, cena vode u Srbiji razlikovala bi se do oko 20% po regionima, u zavisnosti od toga koliko je složen sistem za dopremanje do domaćinstava - objasnio je on.

Predsednik Udruženja PKS za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Predrag Bogdanović rekao je da preduzeća za snabdevanje vodom godišnje imaju gubitak od 16,5 mil EUR.

Kao značajne faktore nabrojao je nisku cenu, ali i nedovoljnu naplatu od 70% fakturisane vode, što u kombinaciji sa evidentiranim gubicima od 37% znači da samo 54% fakturisane vode realno donosi prihod.

U vodosnabdevanje se, kako je rekao, ulaže više desetina puta manje od potrebnih 70 EUR po stanovniku godišnje.

U Srbiji, kako je naveo, postoji 151 komunalno preduzeće koje se bavi snabdevanjem vodom, sedam regionalnih vodovoda, oko 5,4 miliona korisnika organizovanog snabdevanja vode i 37.000 kilometara vodovodne mreže, pri čemu je 82% stanovništva pokriveno vodovodom i 52% kanalizacijom.

Bogdanović je kao problem naveo 1.263 seoska vodovoda koja su, kako je rekao, "pod nekakvom ili nikakvom kontrolom".

Na problem seoskih vodovoda ukazala je i predstavnica Instituta za javno zdravlje Batut Tanja Knežević, koja je navela da je u 2013. pod kontrolom ove instuticije bilo 634 seoska vodovoda.

Nedostatak kontrole je posledica manjkavosti sistema, jer neki vodovodi nisu registrovani i nema ih u katastru, a Knežević je navela da to predstavlja "tempiranu bombu" kako u pogledu infekcija, tako i prisustva hemijskih supstanci čije unošenje ima kumulativni efekat.

Tako u Južnobanatskoj oblasti 27% uzoraka nije bilo dobro u pogledu mikrobiološke ispravnosti, dok u Severnobanatskoj i Srednjebanatskoj oblasti više od 80% uzoraka nije imalo dobra fizičko-hemijska svojstva, što se odnosi, na primer, na prisustvo potencijalno štetnih supstanci u nedozvoljenim količinama.

Knežević je ukazala da azbestne cevi, o kojima se često govori kao o opasnosti za potrošače, ne predstavljaju problem, jer je dokazano da azbest unet kroz vodu nije opasan za zdravlje, pa ni EU ni Svetska zdravstvena organizacija ne ograničavaju njegovo prisustvo u vodi, mada je reč o malim koncentracijama.