Izvozimo struju, malo pića i meze, ruda i aviona

Najznačajniji izvozni proizvod Crne Gore u prošloj godini bila je električna energija sa 114 mil EUR, od ukupnog izvoza od 615 miliona eura, a zatim slijedi izvoz pića za 45,1 milion, ruda za 42,5 miliona, ljekova za 38,7 miliona, aviona i djelova za 38,4 miliona, aluminijuma za 38 miliona, nafte za 28,7 miliona, suvog mesa za 26,2 mil EUR. Ukupan uvoz iznosio je 4,08 milijardi, odnosno bio je skoro sedam puta veći od izvoza.

Monstat podatke o izvozu pravi na osnovu carinskih deklaracija o robi koja prelazi granicu i ona koja izlazi iz Crne Gore zabilježena je kao izvoz, bez obzira da li je proizvedena u Crnoj Gori, reeksportovana preko njene teritorije ili je zbog neke greške povučena i vraćena u zemlju porijekla. S obzirom na to da je crnogorski izvoz matematika malih brojki ovaj reeksport ili povrat robe utiču na to da Crna Gora u milionima izvozi ono što ne proizvodi, kao što su naftni derivati sa izvozom od skoro 29 miliona, aviona i njihovih djelova za 38,4 miliona, vozila za 14,6 miliona.

Crna Gora je prošle godine uvezla hrane za 772 mil EUR, a istovremeno je izvezla hrane za 54,4 miliona. Najznačajnija stavka u izvozu hrane je suvo meso u vrijednosti od 26,2 mil EUR, do čega je najviše otpremljeno u Srbiju za 22,2 miliona. Suvo meso je prodavano i na Kosovu za 1,3 miliona, u Sjevernoj Makedoniji za 853 hiljade, u BiH za 833 hiljade, a bilo ga je i na trpezama u Njemačkoj za 519 hiljada, Švedskoj za 342 hiljade, Sloveniji za 78 hiljada, Francuskoj za 31 hiljadu.

Prerađevina od mesa (kobasice i slično) izvezeno je za 7,7 mil EUR, od čega najviše u BiH za 2,6 miliona, u Srbiju za 2,4 miliona, na Kosova za dva miliona, ali je ovaj proizvod išao i u Sjevernu Makedoniju za 441 hiljadu, Njemačku za 97 hiljada, Švedsku za 78 hiljada.

Ukupan izvoz mesa i mesnih proizvoda iznosio je 38 mil EUR, odnosno za osam miliona je veći nego u 2023. godini. Istovremeno ukupan uvoz mesa i prerađevina iznosio je 183 miliona.

Ukupan uvoz mliječnih proizvoda bio je 71 mil EUR, a izvezeno je svega 288 hiljada. Mlijeka je izvezeno za 156 hiljada, od čega skoro sve u BiH za 153 hiljade. Samog sira je uvezeno za 30 miliona, a izvezeno za 85 hiljada, od čega u Njemačku za 35 hiljada i Srbiju za 20 hiljada.

Crna Gora je izvezla povrća za 4,8 mil EUR, od čega je sušeno povrće vrijedilo 1,8 miliona, ostalo povrće 1,7 miliona, smrznuto za 1,1 miliona. Tamo gdje se nabrajaju konkretne vrste povrća stavke su simbolične, tako je izvezeno krompira za 18 hiljada, paradajza za 1.224 eura... Uvoz krompira vrijedio je 4,2 miliona, a paradajza 8,4 miliona.

Tog ostalog povrća najviše je izvezeno u Italiju za 748 hiljada, pa za Surinam (država u Južnoj Americi) za 411 hiljada, Sloveniju za 269 hiljada, Bugarsku za 164 hiljade... Zamrznutog povrća najviše je izvezeno u Italiju 748 hiljada, Austriju 119 hiljada, Estoniju 83 hiljade,... Sušenog povrća Crna Gora je izvezla u Austriju za 557 hiljada, Italiju za 507 hiljada, Švajcarsku za 274 hiljade, Njemačku za 267 hiljada. Nisu poznati značajni crnogorski proizvođači zamrznutog i sušenog povrća, pa je moguće da se radi o reeksportu ili povratu proizvoda.

Voća je iz Crne Gore izvezeno za 3,2 mil EUR, od čega dinja i lubenica za 834 hiljade, grožđa za 385 hiljada, kajsija i bresaka za 165 hiljada. Međutim, najviše je izvezeno zamrznutog i kuvanog voća i to za 1,2 miliona eura, od čega u Srbiju za 1,03 miliona.

Dinja i lubenica najviše je izvezeno za BiH za 556 hiljada eura, a zatim za Srbiju za 140 hiljada, Hrvatsku za 110 hiljada. Grožđa je izvezeno najviše za Hrvatsku za 112 hiljada, kao i kajsija i bresaka za 135 hiljada.

Od prehrambenih proizvoda Crna Gora je postala značajni izvoznik čokolade i proizvoda od kakaoa i to za tri miliona eura, osim ako se ne radi o reeksportu. Najviše je izvezeno za Srbiju 875 hiljada, Kosovo 372 hiljade, BiH 257 hiljada, Hrvatsku 251 hiljadu, Njemačku 165 hiljada, Bugarsku 145 hiljada.

Ukupan izvoz pića vrijedio je 45,1 milion eura, od čega piva za 4,3 miliona, vina za 16,4 miliona i votke, rakije i žestokih alkoholnih pića za 23,6 miliona.

Nikšićko pivo proizvodi se i u Srbiji, tako se iz Crne Gore izvozi u manji broj država i u manjim količinama, većinom na Kosovo 1,7 miliona, BiH 1,3 miliona, Albaniju za milion.

Većina crnogorskih vina prodato je u Srbiji za 10,2 miliona, ali i u preko 30 država. Izvoz vina u Bih vrijedio je 2,6 miliona, i Kini za 535 hiljada, u Hrvatskoj za 390 hiljada, Albaniji za 271 hiljadu, Njemačkoj za 260 hiljada, SAD-u za 227 hiljada, Kanadi za 107 hiljada.

Žestokih pića, gdje dominira votka iz nove fabrike u Nikšiću, izvezeno je za 23,6 miliona, od čega najviše u Izrael 6,8 miliona, Letoniju za 6,4 miliona, Ujedinjene Arapske Emirate za 2,4 miliona, SAD za 2,2 miliona.

Izvoz ljekova i medicinskih sredstava (Hemofarm Podgorica) vrijedio je 38,7 mil EUR, od čega je u Srbiju izvezeno za 38,6 miliona a u BiH za 97 hiljada eura.

Nafte je preko granice Crne Gore izvezeno za 28,7 mil EUR, od čega u Sloveniju 15,8 miliona eura. Na spisku Monstata o trgovinskoj razmjeni nalazi se preko 200 država i teritorija ali i dodatna kolona za razno. E u to "razno" smo izvezli nafte za 13 miliona eura.

Crna Gora je izvezla i hemijskih proizvoda za devet miliona, plastičnih masa za 5,1 milion, etiketa od papira za 2,5 miliona, odjeće za 9,5 miliona, nakita za 4,3 miliona, obrađenog kamena za 2,4 miliona. Namještaja, posteljine i madraca izvezeno je za tri miliona, dok je njihov uvoz vrijedio 123 miliona.

Uvoz električne energije pao je sa 207 miliona iz 2023. na prošlogodišnjih 114 miliona zbog manjka padavina. Najviše struje otišlo je za Švajcarsku 22,9 miliona, Srbiju 22 miliona, BiH 21,3 miliona.

Crna Gore je prošle godine izvezla ogrijevnog drveta i briketa za 11,8 mil EUR, od čega najviše i to pet miliona na Kosovo, koje je ograničilo sječe u svojim šumama zbog njihove zaštite od ranije prekomjerne eksploatacije.

U Sjevernu Makedoniju je ogrijeva izvezeno za 3,8 miliona, Italiju za 1,5 miliona, u Srbiju za 1,2 miliona, Hrvatsku za 297 hiljada.

Drvne građe, grede i daske, izvezeno je za 24,8 miliona eura i takođe najviše za Kosovo - 9,8 miliona. Ove sirovine u Albaniju je izvezeno za 6,5 miliona, U Srbiju za 3,5 miliona, Sjevernu Makeodniju 3,4 miliona, a daske iz Crne Gore stizale su i do Kine za 368 hiljada eura.

Od ukupnog izvoza ruda od 42,4 miliona eura, najviše se odnosi na boksit - 28,7 miliona. Ove rude iz Nikšića najviše je izvezeno za Kinu 19 miliona, Grčku 4,4 miliona, Srbiju 4,2 miliona.

Rude olova iz rudnika u Pljevljima izvezeno je za 3,2 mil EUR i to sve u Luksemburg. Rude cinka, iz istog rudokopa, izvezeno je za 10,8 miliona eura, do čega u Poljsku 10,4 miliona i u Luksemburg od 451 hiljadu eura.

Sirovog i legiranog aluminijuma izvezeno je za 38,3 mil EUR, od čega u Luksemburg za 11,6 miliona, Srbiju za 11,5 miliona, Švajcarsku za 10,4 miliona. Kombinat aluminijuma je prije četiri godina zbog skupe električne energije smanji proizvodnju prva za 90 odsto, a kasnije je potpuno ugasio. Ovaj bivši gigant sada uvozi sirovi aluminijum i u svojim pogonima ga legira. Crna Gora je lani uvezla sirovog aluminijuma za 26 miliona, od čega iz Kine za 13 miliona, Rusije za 8,6 miliona i Malezije za 4,3 miliona.

Prema papirima Crna Gora je lani izvezla aviona i dijelova za avione i druge letjelice za 38,4 miliona eura.

Poznati izvoz aviona odnosi se na imovinu bivšeg Montenegro erlajnsa i rasprodaju njegovih aviona i opreme, od kojih je jedan bio u ispravnom stanju a ostalih šest su bili havarisani. Fabrika Tara u Mojkovcu ima dio asortimana koji se odnosi na vazduhoplovnu industriju, a moguće da je lani i Vojska Crne Gore prodavala neku svoju rashodovanu opremu iz ove oblasti ili da je neko drugi preko Crne Gore prodavao ovu vrstu robe.

Najviše aviona i njihovih djelova izvezeno je za Ukrajinu za 13,1 milion, Poljsku za 10,2 miliona, Češku za 9,7 miliona, Azerbejđan za četiri miliona.

Crna Gora je eksploziva, kojeg proizvode fabrike u Majkovcu i Beranama, izvezla za 9,5 mil EUR, od čega najviše u Ukrajinu 4,6 miliona, Srbiju za 2,1 milion, Poljsku za dva miliona. Eksploziv iz Crne Gore stizao je i do Konga za 290 hiljada, Etiopije za 124 hiljade, Vijetnama za 59 hiljada.

Oružja i municije izvezeno je za 2,3 miliona, od čega u Srbiju za 1,2 miliona, u Kongo za 918 hiljada, Ukrajinu za 135 hiljada.